Znate li samo koliko u Srbiji postoji kreativaca koji imaju neobične hobije i zanate? Ako se odlučite da krenete da istražujete na ovu temu naići ćete na stotine ljudi sa originalnim idejama u dizajnu i konstrukciji raznih objekata i predmeta. Čudo je samo koliko je ova naša zemlja kreativna. Neke razonode mogu pričiniti zadovoljstvo i običnim posmatračima, ljubiteljima takvih stvari. Jedan sam od njih.
Upoznajte talentovanog tridesetogodišnjaka iz Bele Palanke – Miloša Marinkovića koga sam prozvao Majstor VICE. Po zanimanju je trgovac, nadimak VICE nasledio od oca, a u svojoj radionici pravi čuda od svega za šta se uhvati!
Po mom mišljenju Miloš je odličan primer kako da kreativni hobi–zanat pretvorite u biznis.
Za samo nekoliko godina osmislio je jedinstveni košarkaški obruč gibljiv sa svih strana po standardu za NBA ligu, kreirao neobična prevozna sredstva (čoperbajk i zimski motocikl), ljuljašku „Orlovo gnezdo“ i samorotirajući roštilj-skaru koji sam okreće i peče meso na žiroskopu koji olakšava roštiljanje, i nije se zaustavio na tome… Upravo radi na maketi „scinece fiction“ vozila koji će ponuditi jednoj filmskoj produkciji za potrebe snimanja filma.
-Počeo sam sa izumima još u osnovnoj školi. Kasnije sam ručno pravio spojlere i tyuning branike od poliestera. Uporedo sa tim sam pravio i coper bike … jer je moj ujak imao stare motore iz ’50-tih godina prošlog veka gde sam ja pored njega zavoleo i motore i tako došao na ideju da pravim coper bajk. Posle sam na nagovor nekih drugara počeo da pravim i košarkaške obruče, prvo obične a kasnije zglobne, koji su složeniji i skuplji. Napravio sam prvo jedan, pa drugi i tako malo po malo dostigao prodaju od 200 komada godišnje. 2016.godine sam izmislio obruč flex 180 koji već postoji u NBA ligi ali je ovaj moj urađen na potpuno novom principu rada mehanizma unutar obruča.
#zivotuprolazu#zivotuprolazu#zivotuprolazu
-Skaru sam napravio 2017.godine sa idejom da roštilj okretanjem sam peče meso.
IZVOR: Internet snimak sa YouToube, Juzne Vesti
#majstorwice
„Po struci sam trgovac, a umem da radim i kao zavarivač, automehaničar, autolimar, bravar, keramičar, moler i vodoinstalater.“
-Reakcije okoline na ono što radim i što sam do sada napravio su uglavnom pozitivne a bilo je u početku i skeptika. Kasnije kada sam uspeo da napravim sve ono što sam zamislio počeo sam da dobijam i pozitivne komentare svojih sugrađana-kaže Miloš Marinković za Život u prolazu.
-Pitao sam ga za dalje planove, čemu teži?
Odgovara – Težim ka tome da otvorim firmu za proizvodnju koševa. U potrazi sam za investitorima koji bi podržali ono što ja radim ovde u Srbiji.
-Voleo bih da država nekako pomogne ove moje ideje.Trenutno nemam podršku lokalne zajednice i sve radim sam…
#zivotuprolazu
-Poručio bih na kraju onima koji bi da slede moj primer da rade u životu ono što najviše vole i na kraju će uspeti.. samo je pitanje vremena – kaže Miloš Marinković.
-Ljudi su sposobni da uče, da se menjaju, da budu inovativni i kreativniji u životu, a Miloš je jedan od onih kreativaca koji svojom maštom i umećem ideju pretvara u stvarnost.
-O Majstor VICE-u iz Bele Palanke opširnije informacije možete saznati na njegovoj zvaničnoj FB stranici:
-Tekst je deo nekomercijalnog projekta #kreativnasrbija autora bloga „Život u prolazu“ Ivana Ramovića.
-Dozvoljeno je dalje deljenje teksta i moguće je preneti ga u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta, fotografija, videa kao i objavu linka ka www.zivotuprolazu.rs na početku i kraju teksta.
Deljenje ovog teksta je dozvoljeno u štampanim medijima!
–Zoran Lazarević (70) iz Niša je čovek sa najdužim brkovima u Srbijiraspona preko 1,5m. Bavio se građevinom, danas je austrijski penzioner koji živi na relaciji Beč – Niš. U Beču ga austrijanke zovu Franc Jozef, a u niškom naselju Duvanište gde ima svoju porodičnu kuću komšije i prijatelji ga zovu BRKA.
Zoran BRKA za #zivotuprolazu kaže:
„Ja sam građevinac u penzijisa najdužim brkovima u Srbiji.Pobedjivao sam više puta na etno manifestaciji „Prođoh Levač , Prođoh Šumadiju“ u Rekovcu. Nisam se takmičio prošle i pretprošle godine jer nisam bio u Srbiji, a ove godine ću najverovatnije biti tamo, da proverim ima li neko duže brkove od mojih…
#zivotuprolazu
–Pitam ga, kako sredjujete vaše brkove?
-Odgovara-To je za mene pravo uživanje. Kad ih operem i osušim, onda ih četkam jedno pola sata ,pa onda stavim ulje za negu dlake, i to bude to…
-U razgovoru sa Zoranom primećujem da je veoma pedantan čovek kome su brkovi zaštitni znak a koji podseća na junaka najpopularnijeg francuskog stripa na svetu ASTERIKSA.
–Pitao sam ga, da li bi možda bio zainteresovan da se pojavi i glumi u filmu, seriji ili reklami?
–Odgovario je potvrdno , kaže da jedva čeka neki angažman i poziv za to.
„Volim da se pojavljujem i volim kad me ljudi fotografišu i zaustavljaju na ulici. Zimus sam se vraćao iz Beča, bila je gužva na našoj granici, kad smo prešli srpsku granicu, svratili smo na jedan salaš da večeramo kod Novog Sada. Kad smo se pojavili unutra, moja žena, deca i ja … svi su nas čudno gledali zbog mojih izrazito dugih brkova ali su ipak kasnije došli da se fotografišu sa mnom. Nakon toga, otišli smo i prenoćili u Beogradu kod mog brata pa smo sutradan nastavili vožnju do Niša. Volim druženja i zabave. Volim i da popijem. Ja sam po prirodi šaljivdžija i društven tip, kaže Zoran Brka za Život u prolazu.
Ljubodrag OGNJANOVIĆ iz kragujevačke Rače u Šumadiji je zvanično poslednji pobednik u kategoriji Najbrk Srbije na Saboru „Prođoh Levač, Prođoh Šumadiju“. On je zdravičar na slavama, krštenjima, svadbama, rođenjima dece i crkvenim svetkovinama, a njegovi „mustaći“ dugački su neverovatnih 65cm. On svoje brkove pušta od 1980.godine, a zahvaljujući njima jedan je od čuvara naše srpske tradicije.
IZVOR-Internet, FotoprintScreen -Zoran Petrović
Za #zivotuprolazu rekao je:Ja sam pre svega zdravičar a onda brka,a evo kako se kod nas nazdravlja. Uvek uz prvu čašu, pa onda uz drugu, i nije tim redom uvek, nego pravo da vam kažem to je sve da bi se što više popilo… Uvek se zdravica naslovljava nekome kome se obraća zdravičar, a obraća se sa – brate domaćine, kume, čestiti gosti, stari svate … – Zdravičar se ne plaća, tvrdi Ljubodrag.
IZVOR-Internet
Zdravice ne smemo prepustiti zaboravu!
-Pitam i njega, da li bi voleo da se pojavi u nekom našem filmu-seriji?
-Kaže ponosno DA! Mnogi su me do sada fotografisali, ima me u nekim monografijama ali mi niko do sada nije poslao bar jednu monografiju da imam za uspomenu. Čini mi se da me ima i na špici RTS-a OVO JE SRBIJA, to je valjda fotografisao Dragoljub Zamurović-Zamur.
–Gojko ANDREJEVIĆ iz sela Gradca kod Batočine je najstariji ponosni Brka Srbije. Dužina njegovih brkova iznosi preko 75 cm. Brkove nosi od pamtiveka , održava ih redovno, i on dolazi da se takmiči svake godine na Saboru „Prođoh Levač, Prođoh Šumadiju“, neguje naše običaje i tradiciju.
Za #zivotuprolazu kaže:
„Mogu da glumim, može i ovde u mom selu i gde god hoćeš, zdravstveno sam u redu, samo bi morao malo da sredim jedan brk, jer sam skoro u selu jurio jednog malog koji je hteo da pobegne roditeljima od kuće pa me je u toj jurnjavi mali povukao za jedan brk i iščupao ga malo, tako da mi nisu trenutno isti… ali sredićemo to.
Izvor- Internet, #NajBrkOVI
Pitao sam ga – Zašto ljudi puštaju brkove? Da li zbog snage ili možda moći, čega svega?
-Odgovara- Ne znam , ja ih puštam zato što sam lepši čovek sa njima, a za druge ne znam gospodine.
#najbrkovi
#najbrkovi
#najbrkovi
#najbrkovi
#najbrkovi
#najbrkovi
Nakon razgovora sa Zoranom, Ljubodragom i Gojkom za #zivotuprolazu na temu „Naj BRKOvi Srbije“ zaključujem da TRADICIJA ČUVA SRBIJU, da su pesme, folklorne igre, stari običaji i ljudi glavne tradicionalne vrednosti i da bez njih nema govora o opstanku bilo kog naroda. Radujem se što još uvek u našoj zemlji postoje mesta gde se čuva tradicija od zaborava. Još jednom želim da vam preporučim da obiđete Manifestaciju u Rekovcu „Prođoh Levač, Prođoh Šumadiju – Sabor narodnog stvaralaštva koji se svake godine održava leti i to u porti i van porte srednjevekovnog manastira KALENIĆ.
Tekst:Ivan Ramović
Korišćene fotografije iz privatnih arhiva i sa interneta:Zoran Lazarević (privatna arhiva), Ljubodrag Ognjanović (privatna arhiva,internet-Telegraf) i Gojko Andrejević (privatna arhiva,internet,Central Media,Fonet)
-Dozvoljeno je deljenje teksta bez ikakvih obrada uz obavezno navođenje autora i izvora teksta i fotografija u nekomercijalne svrhe.
-Tekst je deo projekta #kreativnasrbija sa Bloga Život u prolazu autora Ivana Ramovića
Mladen BURAZEROVIĆ (28) je iz Loznice i jedini je samuraj sa ovih prostora. Govori ruski, engleski i italijanski, završio dva fakulteta, predsednik međunarodne organizacije Svejapanska Budo asocijacija, instruktor borenja u internacionalnoj policijskoj organizaciji, kineziterapeut, a da bi postao samuraj morao je da prođe mukotrpni put „put ratnika“– da sledi „bušido kodeks“ – kodeks posebnog ponašanja samuraja star više vekova.
–Japanska reč BUŠIDO u prevodu na srpski znači ratnik („buši“ –ratnik, „do“-put) – i označava put kojim jedan ratnik treba da ide ili put koji treba da sledi.
–BUŠIDOprincipi se primenjuju i danas, u borilačkim veštinama, a radi se o moralnim načelima i životnoj filozofiji koji se mogu primeniti na sve aspekte života.
–Pronašao sam na internetu jedan zanimljiv podatak iz 2012.godine gde je NJ.E. Japana Tošio CUNOZAKI u intervju za jedan domaći list izjavio :
„Ako biste sve ljude na planeti podelili u tri grupe, a to su ratnici, seljaci i trgovci, mislim da bi Srbi bili napola seljaci, a napola ratnici. Stoga vi više polažete na pravdu i poštenje nego na svoj interes. Srbi vole ratničku umetnost, poput japanske budo tradicije, a razlog tome može da bude i to što je karakter srba sličan karakteru japanskih samuraja“.
–Miloš Crnjanski je voleo japanskuhaiku poeziju a naši ljudi najviše vole da gledaju Kurosavinefilmove i čitaju knjige Murakamija, Abea i Akutagave…
Za #zivotuprolazuotkrivam detalje o našem samuraju:
-Kao mali sa nepunih 9.godina uz majku koja se bavila karateom, oca majstora Karatea i uz svog dedu veterana Jujutsua sa 8.danom zakoračio u svet borilačkih veština. Interesovanje se javilo kroz kinematografiju, najpre kroz stare filmove Džeki Čena (Šangajska produkcija) pa zatim Stivena Sigala, Dolph Langrena i Brus Lija. Odrastao uz Kung Fu filmove Džeki Čena, i filmove Stivena Sigala kroz koje je pokazivao Aikidoa 7.dan. Bio je član jednog beogradskog aikido kluba, a pored toga trenirao je i karate. Pre 30.godine je u aikidu dostigao 4.dan, a to vam je najviše zvanje koje se stiče polaganjem, a počasni 4.dan koji se stiče u karateu, u Jujutsu je dostigao 5.dan i dobio zvanje šihan-a, odnosno učitelj učitelja. Nije se zaustavio na tome pa je 2016.godine postao S A M U R A J!
Mladen je jedini naš Samuraj sa ovih prostora!
-Saznao sam iz razgovora sa Mladenom za Život u prolazu da su vrline koje čine BUŠIDO KODEKS: pravednost, hrabrost, saosećanje, iskrenost i čast. To podrazumeva i ljubav, vernost, umerenost, strpljenje, skromnost, izdržljivost i uljudnost.
-„Samuraj ne može da bude svako, a za njegovo zvanje treba da prođeš stroge uslove življenja.“
-Pitam ga, Trenirao si aikido, Jujutsu, imaš zvanje šihana, a nakon svega toga posatao si samuraj. Da li živiš život pridržavajući se Bušido kodeksa?
– „U svet Budoa sam ušao jako mlad. Bio sam klinac. Inspirisan mnogim filmovima i mojim majstorom aikidoa Zoranom Mićić kao i visokorangiranim majstorima iz Japana koji su dolazili da nam vode seminare kao što su Masatajke Fujita, Yoji Fujimoto, Masatomi Ikeda, Hiroaki Kobayashi i ostali. Jujutsu sam kao mali učio od dede koji nije bio aktivan dugo godina zbog posla i kasnije lošijeg zdravstvenog stanja. Kasnije Jujutsu sam izučavao na seminarima po Evropi a najviše po Italiji , reako je Mladen za Život u prolazu.
-Na pitanje , Ko su bili samuraji, Mladen kaže:
-„Samuraji su bili ratnici starog Japana, prevashodno oficiri jer je sama titula samuraja oficirska.“
-Jedan samuraj uvek predstavlja sve ostale, i bez obzira na to gde se nalazi i s kim se nalazi, mora se ponašati u skladu sa kodeksom.
-Nakon Japana Mladen se vratio u Loznicu – svoj zavičaj da samurajskim veštinama uči Lozničane KAKO da jednog dana budu i oni samuraji.
-O ideji o školi borilačkih veština u Srbiji Mladen kaže:
„Ideja za moju školu rodila se dok sam bio još učenik jer sam dobijao jako odgovorne zadatke u klubu kao veoma poslušna i odgovorna osoba.2011. otvaram prvi klub u Beogradu koji vodim sve do decembra 2017.kad se selim u Loznicu. Tamo otvaram klub pod imenom koje dobijam direktno iz Japana od majstora japanskog mačevanja koji vodi poreklo od Samuraja koji se zove Atsushi Soda. Ime koje majstor predlaže bilo je Daishin Dojo što u prevodu „mesto gde se teži putu velikog srca“ jer je u meni video osobu koja je veoma pozitivna, požrtvovana i velikog srca“.
„Vodim seminare najviše po Evropi, a prošle godine imao sam čast da držim i u Japanu. Iako mlada osoba japanci su mi ukazali veliku čast da održim tamo par seminara. Seminari su iz oblasti rekreacije i zdravog načina života jer sam i diplomirani profesor fizičkog vaspitanja i sporta kao i specijalista fizioterapije.
-Pitam ga, Pošto si svoj dečački san ostvario i postao samuraj, šta je sledeće?
-Odgovara: –Stvaranje lične porodice i rad na obučavanju mlađih širom sveta.
-Na pitanje , Da li si gledao Kurosavine filmove i šta misliš o njima, kaže:
„To su izuzetni filmovi koje i dan danas rado gledam. Pogotovu sa samurajskom tematikom.“
-Pitam ga za kraj, Da li polaznike tvoje škole vaspitavaš u duhu samuraja, i kako?
Odgovara- U duhu pravih vrednosti i velikog srca. Moraju da budu bolje osobe svakog dana. Bez ego-a, bez uzdizanja sebe samih, već da pored svih kvaliteta, truda i rada uvek budu prizemni, pozitivni i prijatelji spremni da pomognu.
–Dobar ratnik, dostojan svog zanimanja, pozitivno razmišlja u kreiranju svoje budućnosti. Veruje u sebe i svoje sposobnosti… Verujte i vi i pokušajte bar malo da sledite njegov primer.
-Ni jedna bitka nikad nije izgubljena i pre nego što je počela , a ono što vam uvek ostaje je #borbazasamuraja
–Ovo su zvanične stranice na internetu Mladena Burazerovića-srpskog samuraja
Milovana MILUTINOVIĆA (70) iz Užica ljudi su prozvali UŽIČKI Supermen zbog toga što se više od pola veka bavi uspešno bodi bildingom.
On je 1984.godine bio vice šampion u bodi bildingu Jugoslavije, kasnije nosilac crnog pojasa 5. dan, a onda je 2012.godine krenuo pešaka iz Užica do Londona prešavši 2.500 km i nakon pešačenja od 62 dana za 25,19sec. pretrčao 100 metara noseći teret od 45 kg i tako postao Ginisov rekorder. Otac, deda i čovek sa više zanimanja– malinar, vlasnik teretane, taksista, pisac, pevač i student Fakulteta za sport i turizam u Novom Sadu, na odseku fizičko vaspitanje i sport.
Kaže mi kroz osmeh za #zivotuprolazu:
„Jedino ne umem da letim, ali sam ipak Supermen… „
-Evo kako je tekla moja životna priča:
„Potičem iz siromašne porodice. Život me nije mazio. Detinjstvo sam proveo u Buaru, rodnom selu kraj Užica, gde sam kao šesto dete u porodici pešačio svaki dan po 6 km u jednom smeru od kuće do škole u Užicu, i nazad, ukupno 12 km dnevno sa šupljim piroćanima, često gladan u pocepanim pantalonama na kolenima, zbog krpenjače-lopte koja mi je bila omiljena. Po završetku osnovne škole izučio sam zanat za majstora u tekstilnoj fabrici, a u danima adolescenicije da bi preživeo odlazio sam i radio kao nadničar. Nerado se sećam tog perioda i večite moje borbe sa ocem, koji je bio teški alkoholičar i koji je maltretirao majku i celu našu porodicu.“
-Pitam ga: Šta te je isprovociralo u životu da kreneš da se javno dokazuješ u narodu kao čovek-snagator koji obara rekorde i postavlja sebi stalno neke nove ciljeve?
Odgovara: Pa pre svega, pogodilo me je to što me je vojno regrutna komisija davnih godina odbila za vojsku. Po njima nisam bio sposoban jer sam bio deformisan, neuhranjen i težak svega 49 kg, i kao takvog su me ocenili kao nesposobnog kadeta. Taj dan mi je bio najteži dan u mom životu! Međutim, brat po ocu koji je bio kapetan pilot sa sedištem u Zadru došao je u Užice i sa generalom Grbovićem doveo me u kancelariju vojnog odseka i završio mi je da ipak služim vojsku kao pešadinac blizu njega u Kninu.
–Aprila 1968.godine sam prvi put uhvatio jednoručni teg u ruke i nisam ni sanjao da ću posle 50 godina napisati knjigu o sebi. A evo, ona je tu, pred nama, napisana je i ona svedoči o mom životu i sve što ljude zanima o meni mogu pronaći u njoj, tu su dokazi o mojim rezultatima i pripremama …. Tu sve piše, o mojim počecima, kako sam upoznao prvog atletu bivše SFRJ Petra Mladenovića, o čoveku koji je bio moja životna prekretnica Miodragu Đeriću Mići velikom umetniku od kamena, drveta i majstoru tekstila, o mom susretu sa metalnim tegovima, poznanstvu sa Petrom Čelikom i kako sam saznao za Švarcenegera, Lari Skota, Kolumba, Zena, Olivu idr.
– Ja sam sportista u 70. godini života, medicinski rezultati su mi kao rezultati jednog četrdesetogodišnjaka, sa 50 godina aktivnog treninga, bez ijedne popijene kafe, alkohola, ispušene cigarete, sa sportskim rezultatima koje svet još nije video dodaje Milovan za Život u prolazu i nastavlja , dvostruki Ginisov rekorder, promoter zdravog tela, nosilac crnog pojasa 5. dan, a uskoro treba da diplomiram na Fakultetu fizičke kulture u Novom Sadu. Danas sam polagao dva ispita i položio ih, evo vidi, dobio sam čak i jednu desetku (pokazuje mi indeks)
–Milovan u svojoj knjizi tvrdi da je:
Čovek koji je uspeo da pomeri granice ljudske mogućnosti,
Čovek koji je uspeo bajku da pretvori u stvarnost i da postane njegova realnosti
Čovek koji je uspeo da zaustavi vreme i da kazaljke sata vrati 30 godina u nazad i sa 50 godina treninga izgleda kao četrdesetogodišnjak.
-U Londonu si pretrčao 100 metara sa 45kg. tereta kao što si već rekao za samo 25,19 sec. i to posle 62 dana pešačenja. Izgubio 10kg. na putu od Užica do Londona, ali si zato pred Ginisovom komisijom na londonskom stadionu „Linford Kristi“ postao naš zvanični Ginisov rekorder u toj disciplini. Kako je to izgledalo?
„Da je čovek jači duhom nego umom lično sam osetio na svom telu noseći te 2012.godine ranac težak 33kg. od mog Užica do Londona. Bilo je veoma naporno i teško, ali sam sve to izdržao, tvrdi Milovan za Život u prolazu.
Pitam ga-Kako su te naši ljudi ovde doživeli?
„Mi Srbi možemo sve da oprostimo, ali uspeh pojedinca nikako, kaže Milovan i dodaje – Kada sam davne 1984.godine otvorio prvu teretanu u Užicu , objekat 20 puta 7 metara sa kotlarnicom, sa odvojenim kupatilima muškim i ženskim, garederobe, odvojenim toaletima, hidro masažnim kadama i saunom koja je još uvek pisana imenica za saunu Omorika na Tari i Čigoti na Zlatiboru. Na spratu sala od 100m2 za bodi bilding i karate, sa spravama po modelu sa kojima je Švarceneger stekao svetsku slavu, a to je sve uradila moja mašta kada sam odgledao film Stiv Rivsa svetske legende u bodi bildingu sa svojom devojkom bio u sauni u filmu „Herkules osvaja Atlantidu.“
–Kroz moju teretanu prošlo je preko 10.000 članova, današnjih poznatih hirurga, naučnika, i drugih znamenitih užičana.
–Sa tim mojim objektom se i danas ponosim, gde sam tada napravio progres omladine i sporta i gde lično mislim da bilo kakva nagrada je mala za ono što sam ja uradio i učinio za razvoj sporta u Srbiji.
„Ja sam do sada od vlasti i moćnika grada Užica dobio samo jednu zahvalnicu i mašinicu za brijanje…“
– „Postoje sportisti u sportskim disciplinama fudbalu, košarci, odbojci, tenisu, vaterpolu, bodi bildingu, koje sve poštujem uvažavam i respektujem, ali da su prošli životni put individualnog sporta i došli do Olimpa tog imena i prezimena nema na svetu sporta 21. veka. Tačno sam pročitao sve olimpijade od 1956 god. gde je Jugoslavija uzela prvu medalju u kladivu sa Ivanom Gubianom 3. mesto. Sa njim je bio i moj profesor dr Stanojević koji je učestvovao na 13 olimpijada sve do Seula 2004.godine i koji je na žalost preminuo 2008.godine ne dočekavši 2012.god. da vidi kako je njegov student stigao do Londona na Olimpijadu pešaka.“
-Pitam ga, na čemu trenutno radiš, spremaš li neke nove poduhvate?
Trenutno pripremam jednu neobičnu tačku koju želim da komercijalizujem na internetu. Snimak će biti gotov krajem maja a plan mi je da se taj moj snimak može videti na internetu na nekoj video platformi koja se plaća. Od svakog pregleda tog mog snimka od platforme tražim simboličnu zaradu od 1. evra, pa ako je to izvodljivo vrlo rado bih to ponudio nekome.
-Gledao sam te skoro na televiziji i u emisiji NIKAD NIJE KASNO? Otkud Ti u muzičkim vodama?
-Pored sporta volim i muziku, to je takodje moja velika ljubav. Pojavio sam se u emisiji Nikad Nije Kasno i rekao svetu ko sam, što sam i odakle sam a po čemu me pamte! Ja sam čovek koji sebi uvek postavlja neke ciljeve kaže Milovan za Život u prolazu i dodaje- Gostovanje u toj emisiji je za mene bio izazov. Dobro sam prošao i tamo…
-Pitam ga , gde još sebe vidiš? Recimo na filmu, eto skoro su neki studenti bili kod mene u Užicu, žele da rade film o meni, o mom životu, što me je obradovalo…
Želja mi je da saradjujem sa našim ljudima koji učestvuju u proizvodnji domaćih serija i filmova. Imam dosta toga da im ponudim, a siguran sam da bi im nešto od onoga što ja imam bilo interesantno. Na primer, imam iznad Užica u svom vlasništvu veliki malinjak, hektare šuma, livade… dao bih sve to filmadžijama džabe na korišćenje, da tamo izgrade njihove filmske objekte za potrebe nekog filma, ZAŠTO DA NE?!
„Voleo bih da na tim mojim livadama kasnije ostanu objekti, dekori i scenografije koje bi pokazivao turistima koji dođu na Zlatibor i posete Užice. Od svega toga ja bi bio prvi u Srbiji sa razvojem FILMSKOG TURIZMA! Pozivam FILMADŽIJE da dođu i vide ovaj moj mali raj iznad Užica, primiću ih i ugostiti kako dolikuje …
-Kad završiš fakultet, šta je sledeće?
Otvaram prvu kancelariju u Užicu koja će se baviti konsalting uslugama u sportu. Savetovaću roditelje kako da svojoj deci prezentuju sport, kako da im ojačaju kičmu i koje sportove da biraju deci različitih uzrasta i kako.
–Jahao si konja u 70-oj, klizao na klizalištu ove zime, skijao iznad Užica, sad spremaš onaj tvoj nesvakidašnji snimak za društvene mreže koji ćeš nuditi potencijalnom sponzoru. Šta te drži u životu (održava)?
Održava me ambicija i inat prema onim ljudima koji negiraju moj rad. Živeću sve dok ne ostvarim svoje ciljeve ….
-Ovo je zvanična stranica Užičkog SupermenaMilovana MILUTINOVIĆA te ga u vezi moguće saradnje možete kontaktirati OVDE, pisati mu na mejl zivotuprolazu@gmail.com, ili ga lično pozvati na broj tel.060/4235811.
Tekst,video i fotografije-Ivan Ramović
Foto-Privatna arhiva, Milovan Milutinović
Tekst je deo projekta #kreativnasrbija na Blogu Život u prolazu autora Ivana Ramovića.
On je BRANKO MILEUSNIĆ i ima toliko jaku vilicu da sa njom može u 82.godini života savijati armaturu dva’es’dvojku, a posebne veštine su mu povlačenje tereta zubima, i to ne bilo kojih tereta već lokomotiva i automobila.
POGLEDAJTE ŠTA SVE OVAJ ČOVEK MOŽE!
“Armaturu stavio u usta, zubima je čvrsto stegao, i uz pomoć cevi je od nje napravio potkovicu, smajli … veliko slovo U!
–Za Branka Mileusnića, čoveka od kamena, nekada popularnog jugoslovenskog Baščelika iz Vojvodine znam iz domaćih filmova prošlog veka. Moja potraga za njim trajala je mesecima i to bezuspešno , a uspeo sam da ga pronađem sasvim slučajno, preko jednog njegovog prijatelja. Branko inače retko pristaje na intervjue, još davno se povukao iz javnosti. ČESTO JE van Novog Sada, a za #zivotuprolazu izjavio je:
“Rođen sam u Smiljanu, istom selu u kome se i Nikola Tesla rodio. Kao mali bio sam sklon neobičnoj akrobatici, živeo sam u Vršcu, Beogradu, i po zapadnoj Evropi, proputovao ceo svet a ovde sam odavno, a inače pripadam generaciji školovanoj u duhu jugoslovenstva.
“Imam zvanje “mačka” kineskog lekara, bavim se fizioterapijom, pomažem ljudima koje su zadesile nevolje sa kičmom. Dok sam bio u Aziji prošao samu kroz “dvolični tunel” a to mogu samo ljudi sa velikim dušama…”
nastavlja-” Pojavljivao sam se davno u nekim našim filmovima kod pokojnog DušanaMakavejeva, sarađivao sam sa Cunetom Gojkovićem i Mićom Orlovićem kojih više nema, a vrlo dobro se sećam i moje saradnje sa Oliverom Mlakarom. Najbolje sam sarađivao sa autorom emisije Ipak se Okreće Miodragom Popovim i šteta što te emisije više nema na našoj televiziji. Nemam strah od životinja, ne bojim se ničega, pre pedeset godina sam bio u kavezu sa tigrovima a pamtim i saradnju sa Dragoljubom Aleksićem-ČOVEKOM OD ČELIKA, našim atletom kome se divim i kome se ceo svet divio a bio je najslavnija ličnost svog doba.
#DragoljubAleksic
-Moji Mileusnići su svi bili snagatori i atlete tvrdi Branko za Život u prolazu. Nastavlja da mi pokazuje fotografije sa njegovih nastupa,
#BrankoMileusnic
-“Mnoge žene zbog moje snage i moći dok sam bio u cvetu mladosti su mi nudile da tajno imaju sa mnom decu, na šta sam i pristajao a nisam znao zbog čega sam sve to činio. Deca, unuci i prva žena koja je poluruskinja mi žive u Nemačkoj i nisam u kontaktu sa njima. Živim ovde sam, zdrav sam i prav , a inače sam svojevremeno bio vlasnik 27. svetskih Ginisovih rekorda“.
Čovek sa supermoćima
-Ništa od toga na žalost nisam sačuvao, mnoge slike su mi pokupile obožavateljke i rođaci tako da mi je ostalo samo OVO , pokazuje svoj foto album … ovo je moj pismeni dokaz, sve mi je drugo nestalo… Napisao sam i dve knjige , jedna je Kako se postaje klošar a druga Čovek od kamena“.
#CovekSaSuperMocima
-Ovo je Čovek sa supermoćima za koje nauka nema odgovor!
-Šetali smo Novim Sadom i obilazili mesta gde on rado voli da dođe. Ovde se hranim,pokazuje Branko i dodaje, a omiljena mi je džigerica na žaru kod JEFTE!
–Svakog jutra pije nes kafu u jednoj kafanici koja je na ćošku u centru Sremske Kamenice…
-I dok šetamo gradom, primećujem da nas ljudi čudno posmatraju verovatno zbog Brankovog ekstravagantnog izgleda… Ali vidim i to da ga puno ljudi poznaje na ulici, da mu prilazi i da ga pozdravlja.
-Danima nakon intervjua sam razmišaljao o njegovim supermoćima i o tome mogu li ovakvi pojedinci naše društvo učiniti bogatijim, zanimljivijim, kreativnijim … Sećate li se pokojnog Aleksića – Čoveka od čelika kome su Nemci za vreme okupacije Beograda branili da snima i prikazuje svoje autorske filmove po bioskopima jer su ti filmovi po njima širili buđenje nacionalne svesti …. Pa su zato bili zabranjivani za prikazivanje…
-Pitam ga za kraj, da li ste još uvek aktivni i gde ljudi mogu da Vas nađu?
–Ja sam ovde u Kamenici, svi znaju za mene, lako se dolazi kod mene. Voleo bih da u skorije vreme budem gost na nekoj TV … A najviše bih voleo da nastupam na humanitarnim akcijama sa svojim neobičnim tačkama jer volim da pomažem ljudima u nevolji!
#zivotuprolazu
–Branko je legenda koja živi ovde u Novom Sadu i okolini ,TU, sa svojim supermoćima i talentima za koje nauka nema odgovor. On u 82.godini života pomaže ljudima umesto da ljudi pomažu njemu. Sve je obrnuto. Niko o njemu više ne piše, a još manje i govori u medijima… Pitam se za kraj, da li iste sposobnosti imaju i njegovi sinovi i unuci…
-Po mom mišljenju Branko sigurno zaslužuje posebno mesto u našoj novijoj istoriji kada su u pitanju ljudi sa neverovatnim sposobnostima i mogućnostima.
–Branka možete kontaktirati preko mejla: zivotuprolazu@gmail.com ili ga potražiti lično u Sremskoj Kamenici i naselju Popovica u Novom Sadu.
Tekst i video: Ivan Ramović
Fotografije: Ivan Ramović, privatna arhiva Branko Mileusnić
Ovaj tekst je deo projekta #kreativnasrbija bloga Život u prolazu autora Ivana Ramovića.
Nišlija Aleksandar SALE Bošković ima nesvakidašnje i riskantno zanimanje, on je artista, vazdušni akrobata, žongler, performer i zabavljač, ali je i profesionalni gutač vatre. Njegove veštine nisu umetnička dela, one su nešto mnogo više od toga.
Pogledajte samo KAKAV JE TO MAJSTOR
www.usbfireteam.com
-Za njegov šou sa vatrom saznao sam sa hrvatskog talenta gde je sa svojom akrobatskom grupom USB iz Niša stigao skoro do finala… Bio je to stvarno dobar šou sa vatrom, jedinstven i maštovit.
Ovaj hrabri nišlija otkriva detalje o sebi za#zivotuprolazu da je još kao mali voleo akrobatske igre, gledao Felinijeve filmove, išao u pozorište i posećivao cirkuse, ali da je ljubav prema vatri krenula pre nekih desetak godina.
„Ja najčešće i najviše volim da radim sa vatrom. Veza čoveka sa vatrom kroz našu praistoriju je prejaka. Mi smo se četiri milijarde godina kretali, pratili stada , sakupljali plodove i pored vatre uveče prenosili usmeno znanja sa kolena na koleno…“
#zivotuprolazu
-Školovao se u Beču kod najpoznatijih cirkuskih artista, a za profesionalnog gutača vatre poseduje licencu. Pitam ga, šta sledi dalje? Kaže, Amerika, tamo ću još više usavršavati svoje veštine…
–Do sada nije imao nikakvu nesreću tokom svih svojih performensa, ali mi je otkrio jednu tajnu, a to je da pred svaki njegov nastup mora da bude sam sa sobombar jedan minut kako bi u potpunoj koncentraciji i ozbiljnosti izveo svoj performens gutanja plamena.
-Jedini u svojoj grupi radi najriskantnije poslove sa vatrom, dok svi drugi takođe barataju sa vatrenim rekvizitima ali uz Saletov nadzor.
#USB #NIS
-Često kaže za sebe, Bio sam zaljubljenik Karelija i dan danas njegova dela su kraj mog početka… Poštujem sve što je On u životu uradio, pozdravljam ga ovom prilikom i želim mu dug život i dobro zdravlje.
-Pitao sam ga na čemu trenutno radi, gde nastupa? Kaže, radim u niškom pozorištu na dve dečije predstave i imam povremene angažmane van zemlje.
#Predstava #Niskopozoriste #PetarPan #2018
-Svakog proleća i leta moja grupa vežba zajedno sa mnom u niškom parku …. Žongliramo, radimo akro balans ili ti akro jogu, vozimo monocikle. Prava smo atrakcija za turiste koji dođu u Niš, dodaje Sale.
-Za neke veće filmske, tv i pozorišne projekte mogu da odgovorim svakom zahtevu produkcije. Moj najveći san je da radim na nekom Kusturicinom projektu!
„Vežbam ponekad i po osam sati dnevno, ali optimalno to bude oko tri sata. Ako jedan dan ne progutam vatru ili nešto ne uradim sa njom meni nije dobro, drhtim… Adenalin je tu prejak, kad radim sa vatrom ne čujem ništa, ne vidim ništa, upadam u takozvani flou,ne osećam prostor, vreme, glad, žeđ, bukvalno ništa…“ -Vatra stvara zavisnost kod ljudi…. To mogu da potvrde i razumeju samo oni ljudi koji se bave istim poslom kojim se i ja bavim, kaže Sale za Život u prolazu.
#zivotuprolazu
-Pitam ga, da li bi u nekoj skorijoj budućnosti davao časove kao gutač vatre? Kaže, Nisam razmišljao o tome, mogu da probam, nastavlja,
Radim u životu samo i isključivo ono što volim, neki ljudi iz šou biznisa već znaju za mene, od ovoga i živim, a za neku buduću medijsku popularnost treba biti
#pravi-čovek-na-pravom-mestu
Ako želite da ga angažujete za neki vaš projekat, možete mu pisati na mejlove -zivotuprolazu@gmail.com , aslackline@gmail.com, kontaktirati ga preko web sajta www.usbfireteam.com ili lično na broj tel. 061/6068924.
-U svakom mom šou sa vatrom publika ima šta da vidi i doživi… rekao je pravi čovek na pravom mestu za Život u prolazu.
Vatreni pozdrav čitaocima!
Tekst i video: Ivan Ramović
Fotografije: Aleksandar Bošković, USB – Urban Sport Brothers -NIŠ , privatna arhiva
Posebno hvala Jeleni organizatorki niškog festivala uličnih svirača „PozitivNI“ za kontakt Aleksandra Boškovića iz grupe Urban Sport Brothers NIŠ.
Tekst je deo projekta #krativnasrbija autora bloga Ivana Ramovića.
-Dozvoljeno je deljenje teksta bez prerade i izmene, uz obavezno navođenje izvora, u nekomercijalnoj upotrebi.
Priča o kosi je stara i nedovoljno ispričana. Odvajkada se verovalo daizrazito duga kosa ima simbol ljudske nadmoći. Mnogo je rituala vezano za kosu. Kod ženaduga kosa označava ženstvenost, moć, snagu i simbol lepote. U davna vremena kosa se prala samo jednom nedeljno, a verovalo se da ako bi se to činilo češće, ona “isprala“ i time bi se i snaga povukla. U narodu se kaže da svako treba da ima svoj češalji da se češalj nikada nikome ne pozajmljuje. A, ako se to uradi, gubi se onda sva sreća… Poznato mi je iz istorije da su ratnici nosili duge brade i kose i da su verovali da u kosi zapravo leži sva njihova snaga. Istražujući i obilazeći Srbiju saznah od ljudi za zanimljivu tinejdžerku sa najdužom pletenicom. Nadimak joj je KIKI, ide u osmi razred, a na Saboru narodnog stvaralaštva u Rekovcu „Prođoh Levač,prođoh Šumadiju“ svake godine u kategoriji srednjih uzrasta-do 14 godina ona drži sve rekorde. Odlučih da je kontaktiram preko njenih roditelja koji su pristali da uradim intervju sa njom za #zivotuprolazui evo šta saznah o njoj.
Kristina KIKI Stošić (14) je rodom iz Milutovca kod Trstenika sa pletenicom najdužom u Srbijičak 146cm i kao takva je petostruka pobednica Sabora narodnog stvaralaštva u Rekovcu „Prođoh Levač,prođoh Šumadiju“ koja drži sve rekorde.
Festival narodnog stvaralaštva u Rekovcu neguje narodnu tradiciju i srpske običaje i održava se svake godine u letnjem periodu na istom mestu, u porti i van porte srednjevekovnog manastira KALENIĆ.
-Preporučujem da posetite ovu zanimljivu manifestaciju jer mi se čini da je jedina u Srbiji koja neguje na pravi način narodno stvaralaštvo, običaje i tradiciju.
#ProđohLevačProđohŠumadiju
Pravo je uživanje za oči biti tamo u letnjim danima i osetiti duh svog naroda…
Šta je Kristina KIKI Stošićrekla za #zivotuprolazu:
„Pobedjujem već pet godina za redom, a na 49.Saboru prošle godine u Rekovcu pletenica mi je bila 146cm. Nisam je merila ove godine ali mislim da je sada za 2 do 5cm duža. Nisam se šišala nikada, samo krajeve kose, možda kad sam imala 6-7godina, a u sređivanju kose mi pomaže mama. Za negovanje kose ne koristim ništa posebno osim šampona head&shoulders sa raznim mirisima i balzamima. Uglavnom oko sat vremena mi je potrebno da kosu operem i osušim…
-Pitam je kako reaguju drugovi i drugarice u školi na tvoju kosu? Da li bi i oni hteli da možda imaju istu dužinu kao ti pa da se takmiče? –Njima se dopada moja kosa i svakako me podržavaju u tome ali mislim da niko od njih nema tu želju za dugom kosom i takmičenjem kaže Kristina za Život u prolazu i nastavlja –Da,volela bih da glumim u nekoj našoj reklami, spotu ili filmu sa mojom dugom kosom… razmišljala sam o tome , to mi je kao maloj bio veliki san!
-Kristina se nigde ne reklamira, ponekad objavi po neku informaciju o njoj i njenim pobedama sa fotografijom na svom FB nalogu, a ovo je njen prvi intervju koji je dala za #zivotuprolazu.
-Na pitanja čime bi volela da se u budućnosti bavi i da li bi se ikada ošišala kaže- Još uvek nisam odredila čime bih volela da se bavim, a budući da ove godine upisujem srednju školu u Kruševcu, najviše me trenutno zanimaju muzika i prosveta kao i televizija… Mislim da se nikada ne bi ošišala, zbog toga što je mojoj kosi trebalo puno vremena da poraste i ne bih volela da to tako brzo odjednom nestane dodaje Kristina.
Njeni planovi vezani su da završi školu, život je pred njom, možda kasnije upiše i fakultet ali ako nastavi da neguje ovu svoju neobičnost u vezi sa kosom i krene da pobedjuje na festivalima narodnog stvaralaštva u Srbiji možda je neko i primeti i ozbiljno se zainteresuje da je angažuje za neki televizijski ili filmski projekat jer nositi i negovati kosu te dužine u ovim godinama nije baš jednostavno, ipak je ona još uvek mlada ali ona voli da se takmiči i da bude najbolja… Ne smeta joj dužina pletenice od 146cm prirodne kose, čak se zbog toga odlično i oseća, ponosna je na svoje duge pletenice i na ovaj način ona čuva našu srpsku tradiciju od zaborava ….
-Zainteresovana je za filmske i tv projekte tako da je slobodno možete kontaktirati preko njenih roditelja u vezi mogućih angažmana ili joj pisati na mejl –zivotuprolazu@gmail.com
Želim joj svaku sreću i uspehe u daljem životu i radu, a njenim roditeljima se ljubazno zahvaljujem na saradnji.-Tekst je deo projekta #kreativnasrbija autora bloga Život u prolazu Ivana Ramovića.
-Dozvoljeno je deljenje teksta bez prerade i izmene, uz obavezno navođenje izvora, u nekomercijalnoj upotrebi.
Svetomir Simić-CVRLE (38) iz Pirota je najbolji IMITATOR Majkla Džeksona u Srbiji! Otac četvoro dece, brejker, denser, step up igrač, zabavljač, karatista, skejter, vozač bmx-a unatraške, govori srpski i holandski, piroćanci ga zovu Cvrle DŽEKSON, ostali Srpski Majkl DŽEKSON ili DŽEKSON iz Pirot’ a za #zivotuprolazu rekao bih talentovani ČOVEK od Gume-Pirotski DŽEKSON.
Njegov izvanredan talenat prema igri primetio sam pre više godina na tv-u i društvenim mrežama. Po meni retko viđena koreografija po malo akrobatskih pokreta uz interesantan izbor muzike. Samouki pirotski umetnik i sjajan Džeksonov imitator!
–Detinjstvo proveo po vašarima jer su mu roditelji držali zabavni park sa fliperima i džuboksevima….
“Bilo je to neko drugo vreme kad’ sam ja bio klinac… dosta se putovalo, moji roditelji su držali fliperane po vašarima, slušala se disko i pop muzika a dva autobusa sa prikolicom su svake godine vukla sve te stvari po terenu. Obilazila se cela bivša Jugoslavija. Rado se sećam vašara po Makedoniji, Bosni i Srbiji.”
– Od fliperana se moji roditelji nisu obogatili, ali su zato putovali i pristojno smo živeli-kaže PIROTSKI DŽEKSON za Život u prolazu.
-Kako sam postao Majkl Džekson? -Majkl Džeksona sam prvi put gledao u filmu “Moonwalker” u pirotskom bioskopu “ISKRA”.
-Jedno jedanaest puta sam odgledao taj film, išao na sve bioskopske projekcije … i verovao ili ne Džekson je od tada mene prosto omađijao svojom pojavom, glasom, plesom, muzikom, izgledom da sam odmah poželo da igram i budem kao ON. Ubrzo sam krenuo da treniram-da mogu da igram isto kao on i bio sam najbolji igrač u kraju. Prozvali su me Cvrle Džekson!
–Voleo sam filmove Brus Lija, trenirao karate, ali mi je ples više ležao. Majkl Džekson mi je prerastao za srce i od tada pa do danas sve me još uvek drži, počeo sam još devedesetih da se oblačim kao ON a eto i danas isto to radim…
– Video spotove Majkl Džeksona ’90tih sam nabavljao preko razmena i iz video klubova a i iz inostranstva. Premotavao sam i vraćao spotove sa VHS kaseta po sto puta dok se glava na video rekorderu nije izlizala… a sve to zbog Majkla Džeksona.
– Na pitanje kad je počeo da igra kaže:„U Pirotu je krajem osamdesetih bila jedna diskoteka koja se zvala “La Italia”, vlasnik je bio Italijan koji je kasnije napustio Pirot i tu se igralo do kasno u noć. Tu su krenula i prva takmičenja. Bio sam najbolji u street takmičenjima, brejku, step up-u, a i danas sam najbolji igrač i jedini u Srbiji koji je ostao dosledan toj vrsti igre“.
-Pitam ga, a zašto baš Majkl Džekson? Zašto nije Džems Braun ili Elvis Prisli? -Pa on je bio najteži za igranje. Bio je Vanilla Ice, MC HUMMER ali Džekson je bio najteži za igranje i imao je po meni najlepši stajling.
-I dan danas čuvam sve o Džeksonu u mojoj kući. Skupljao sam njegove ploče i audio kasete. Sve to za mene ima veliku vrednost.
– Danas je sve drugačije, kada njega nema… jer ima nas fanova koji poštujemo to što je on uradio u muzici … a danas je neko drugo vreme… kažu savremenije doba … verovatno zbog kompjutera i mobilnih telefona.
-Prihvatili smo društvene mreže, verujemo u Youtube, Instagram, Tweeter i Fejsbuk … ako te nema na tim mrežama kao da te nije ni bilo ….
-Amerikanci uvrstili Pirotskog Džeksona u spot koji se bavio fanovima popularnog kralja popa Majkla Džeksona. Ovde pogledajte spot!
-Nastavlja Cvrle , “Smeta mi kada ga ljudi optužuju za pedofiliju i druge stvari…. Prave marketing na različite načine, na kvarno, nepošteno”.
– Čuvam sve kasete sa mojih nastupa, imam i neke diplome kada sam se takmičio i pobeđivao u igranju (Talent Show Srbija)
-EXPLOZIV, TV Prva-
– Kako od igranja u Srbiji da se preživi? –Pokrenuo sam 2008.god. u pirotskom Domu kulture školu densa sa ciljem afirmacije tog plesa za omladinu … Radilo je neko vreme, a onda se škola ugasila… Čak smo imali i grupu “B. FORCE CREW” … i Udruženjepoštovaoca lika i delaMajkla Džeksona u Srbiji.
#B.FORCE CREW,PIROT
-Kasnije sam pokrenuo svoj Youtube kanal , dobio pratioce, kupio kameru i sad snimam i radim tutorijale za taj moj kanal, kako se igra, osnovno o pokretima idr.
-Radim trenutno obrade Džeksonove muzike i crtam-slikam njegove portrete a ideja mi je da na mom Youtube kanalu imam spotove sa ubrzanim kadrovima kao i scene sa slow-motion efektom. Uvek imam posla!
“Ja od igre živim”…. gostujem po diskotekama, gde me pozovu, na razne prezentacije i žurke, nastupam na karaokama i televiziji. Evo, sad su me pre neki dan zvali da učestvujem u jednoj reklami, videćemo šta će biti od toga …. Voleo bih da i to zaživi kaže Cvrle za #zivotuprolazu i nastavlja- Volim ovako da živim, sam šijem garderobu za moje nastupe…
–Šijem rukavice, pravim šešire, osmišljavam kompletan stajling za svoj nastup, a razmišljam o tome da pokrenem i on-line shop na mojoj FB strani i počnem da prodajem rukavice i šešire koje pravim i dizajniram a koji su u duhu Majkla Džeksona….
–Nastupam po diskotekama južne Srbije ali i šire…
-“Mi smo talentovana nacija za igru-ples, umemo da držimo ritam …. a ples po meni zahteva odličnu kondiciju, snagu i izdržljivost i nikako ne sme da se pretera sa tegovima”….
“Vodim zdrav život, jedem peglanu kobasicu i pirotski kačkavalj, imam četiri ćerkice, jedna od njih, najmladja dobro igra, možda me bude nasledila u ovom mom talentu, videćemo”….
-Ovde retko vidjam mlade ljude koji se interesuju za ono što ja radim…. Imitaciju, igru-ples… Ali zato na primer kad prođem kroz pirotsku Novu malu romi me zaustavljaju i vole sa mnom da igraju, kažu , evo ga Džekson, ide Džekson!!!
-Mi piroćanci kad biramo ženu gledamo je kako igra u kolu. Pitam ga što? Cvrle kroz osmeh –Ako može da igra u kolo, onda može i da rađa i da radi… dodaje Cvrle za #zivotuprolazu
– Igrao sam u jednom video spotu našeg mladog violiniste Adrijana Mašića … Spot je bio sniman u Beloj Palanci, retkom mestu u južnoj Srbiji sa očuvanom i netaknutom prirodom…
-Smisao života za tebe?…. Za mene-Samo igra i ništa drugo!- kaže Cvrle za Život u prolazu.
-“Uvek sam spreman za nove nastupe i projekte – Ja sam srpska kopija Majkl Džeksona, veliki njegov fan i poštovalac njegove filozofije i muzike koje je stvarao za ovaj svet…. priča Cvrle za #zivotuprolazu i dodaje da se u našoj zemlji ples trenutno slabo promoviše, pogotovu ovo što on radi, i da pop muzika i nije tako više popularna na TV kao što je bila ranije…. Nada se boljim danima za POP!”
PORUKA: “Svaki Dan treba da igramo!” -kaže Cvrle za Život u prolazu.
-CVRLE je uvek otvoren za saradnju zato što je podijum njegov život! To je ON! Srpski Majkl Džekson!Džekson iz Pirot’ i talentovani Čovek od GUME!
-Drago mu je ako postoje još neki klinci koji obožavaju Džeksona kao on, jer Džekson za njega nije samo muzika i zabava, on je nešto mnogo više od toga, filozofija i NJegov #zivotuprolazu
– Za saradnju sa Cvrletom kontaktirati ga na mejl zivotuprolazu@gmail.com, ili ga pozvati lično na kontakt tel.060/566-16-64 a možete mu pisati i na njegovom zvaničnom profilu na društvenoj mreži Facebook.
-https://www.facebook.com/jackson.pirot
-Tekst je deo projekta #kreativnasrbija autora bloga Život u prolazu Ivana Ramovića.
-Dozvoljeno je deljenje teksta bez prerade i izmene, uz obavezno navođenje izvora, u nekomercijalnoj upotrebi.
Da li ste čuli za košarkaša, zrenjaninca Dalibora DAČU MICIĆA (33) najvišeg čoveka na BALKANU?
Govori tri strana jezika, visok je 228cm i težak 145kg, a za njegovo stopalo broj 52 kod nas nema obuće.
Prava je atrakcija kad se negde pojavi!
Za #zivotuprolazu ljubav prema košarci u njegovoj porodici prenela mu je sestra pošto je ona prva krenula da trenira, pa je Dalibor obzirom na svoju visinu odlučio da umesto aikida koji je trenirao počne da trenira košarku. Sa nepunih 14 imao je 2m, započeo karijeru u mlađim kategorijama zrenjaninskog Proletera a onda je zaigrao kao profesionalni košarkaš u Bosni, Madjarskoj, Danskoj, Emiratima i na Karibima.
Od tada pa do danas njegov život i planovi stalno su se menjali.
#dalibormicic
Trenutno je u Srbiji pa sam iskoristio priliku da se sa njim sretnem i porazgovaram o svemu što me zanima.
Sa NAJVIŠIM ČOVEKOM Balkana
– Moj životni san bio je da budem stjuart a ne košarkaš, kaže Dača, ali život je nepredvidiv i nikad ne znate šta vam se može dogoditi.
Upoznao je najvišeg čoveka sveta Sultana Kosena, turčina sa 251cm. dok je bio na skupu najviših ljudi sveta u Parizu. Osećaj je bio neverovatan jer je prvi put Dača u svom životu negde bio NAJNIŽI.
Što se tiče DAČINE obuće i odeće momentalno može pronaći sve što mu treba.
– Započinje mi priču o nekom obućaru iz BERLINA koga je upoznao i koji pravi obuću za ljude sa najvećim stopalima na svetu, kaže, ne radi ispod broja 62, a skoro je nekom mladiću iz Venecuele pravio cipele sa brojem 68 ali je pristao da DAČI napravi cipele sa njegovim brojem 52…
U šoku sam! Za trenutak pomislih o tom indoevropljaninu koji ima stopala kao dečija kadica za kupanje!
Pitao sam ga, da li visina ima prednost ili manu? -Kaže, visina kao visina ima prednosti ali ima i mana, medjutim, na sve to gledam pozitivno – iskren je Dača.
Najviši ČOVEK na Balkanu, Novi Sad
– Voli da pomogne kad je u prilici! Dok je igrao košarku u Danskojbavio se humanitarnim radom, skupljao je i slao odeću i obuću siromašnima u njegovom Zrenjaninu, čak je nekoj deci i sam kupovao i donosio dosta obuće … zato zrenjaninci kažu za njega da je Najviši čovek velikog srca…. što je danas kod nas retkost.
#Zrenjanin
– Nastavljam sa pitanjima, jesi li imao nekih neprijatnosti zbog toga što si visok? Odgovara, Neprijatnosti ima uvek, ljudi se potrude da se osetiš neprijatno. Ne volim kad me bez pitanja fotografišu na javnom mestu pa onda zakače to na društvene mreže. Onda krenu razni komenatari u nekom drugom pravcu itd.
Ali, sve je to Život u prolazu …. Navešću jednu smešnu situaciju koja mi se skoro desila na aerodromu sa jednim carinikom, Carinik je hteo da me pregleda i rekao mi da stanem na malu klupicu, ja sam ipak njemu predložio da on stane na nju, jer bi tada bio moje visine i bilo bi mu lakše da me pregleda, svi koji su bili oko nas su se smejali toj situaciji“.
-Pitam ga, da li devojke vole visoke muškarce? Odgovara, jeste, uglavnom niske devojke vole visoke momke.
Živeo si i igrao košarku na KARIBIMA, svako bi bar jednom poželeo da u svom životu vidi Karibe. Kakav je život tamo, kakvi su ljudi, atmosfera?
Ljudi u Gvadalupeu su ležerni, ljubazni, vodi se lagan tempo života, skroz je drugačije od ovoga u Srbiji, sve je u znaku „take it easy“… Ljudi tamo nisu opterećeni egzistencijom kao ovde… Nema presije, nema nervoze … Tamo sam upoznao i neke naše ljude koji žive dobro i bave se turizmom…
-Dalibor je krajem 2018.godine bio u MALEZIJI i tamo glumio u reklami za „CASTROL OIL“. Snimanje je trajalo četiri dana a utisci su bili fantastični!
„Imao sam zadatak da prenesem neke Kineze preko reke, voda je bila ledena… izdržao sam sve scene koje je reditelj od mene tražio da uradim u kadru“.– Pitao sam ga, otkud ti u tim vodama? Kada sam bio u Francuskoj na skupu najviših ljudi sveta upoznao sam jednu holandjanku koja je preko 2m i saznao od nje da se pojavljuje i glumi u HOLIVUDSKIM filmovima i reklamama, pa sam pomislio zašto i ja to ne bih radio. Nastavlja, Imam 33 godine, moja karijera košarkaša se za koju godinu završava pa bih voleo da budem deo nekog svetskog šou biznisa ili filmske industrije.
Oktobra prošle godine sam glumio u jednom niskobudžetnom filmu koji se snimao u Belgiji.
– Voleo bih da saradjujem i sa ljudima odavde u vezi mogućih filmskih uloga i raznih drugih angažmana na televiziji, zašto da ne? Svuda gde se moja visina može iskoristiti – siguran je Dača.
#dalibormicic
– Trenutno sam u Srbiji, vratio sam se u moj Zrenjanin, usavršavam francuski, imao sam ponudu da 2019. godine radim nešto privatno na Malti, medjutim stvari tamo nisu profunkcionisale kakao su trebale tako da je taj projekat propao a ja sam propustio ovu sezonu… Hranim se zdravo, mislim pozitivno, treniram redovno, u dobroj sam kondiciji, družim se sa mojim starim prijateljma i odmaram a inače sam u stalnom kontaktu sa mojim menadžerima.
A KARIBI? Iskreno, nedostaje mi to mesto i tamo bih želeo u budućnosti da živim, tako da radim na tome da se vratim možda opet tamo…
– U ovoj godini svakako bih voleo da nadjem neki angažman u vezi filmova, spotova, reklama i modnih revija… Imam i neke svoje ideje u vezi marketinga da ponudim domaćim kompanijama –objašnjava Dača za #zivotuprolazu. S obzirom na moju visinu filmska industrija i šou biznis su nešto što me sada zanima i VERUJEM da će to biti
#neki-novi-početak-za-mene
-U vezi saradnje ili angažmana Dalibora kontaktirati na mejlove: maximus224@live.com ;zivotuprolazu@gmail.com ili mu pisati preko društvenih mreža, https://www.facebook.com/najvisibanacanin/
Fotografije: Dalibor Micić, privatna arhiva, Ivan Ramović
Video: Ivan Ramović, YOUTUBE
Tekst je deo projekta #kreativnasrbija autora bloga Život u prolazu Ivana Ramovića.
Dalibor Jablanović (33) iz Stubice kod Paraćina diplomirani IT inženjer a radi kao električar jame u Senjskom rudniku.
Najvredniji srpski ginisovac!Obarao Ginisov rekord26 puta u 11 kategorija.
Za Život u prolazupronašao sam zvanični podatak o njemu da je avgusta 2013.godine od strane Ginisa bio proglašen za najboljeg takmičara sveta izazova.
Zahvaljujući svom ogromnom entuzijazmu i spretnosti jedini je na svetu koji može da na licu i telu balansira najviše kašika (31 i 79.), da za trideset sekundi stavi najviše šnalica na kosu, da za jedan minut na svom licu zalepi najviše notes papirića, da za 29 sekundi vezanih očiju stavi najviše kockica poravnatih i postavljenih, da za 37 sekundi i 30 sekundi najbrže organizuje šahovski set figura u timu za dvoje i da običnu rolnu od toalet papira razmota jednom rukom za samo 9,8sekundi.#DaliborJablanovic
Radi rizičan posao, silazi u jamu svakog dana, a kaže da se u tom malom rudarskom mestu gde radi u opštini Despotovac nekada snimao film Petrijin venac, a pre neku godinu serija ČIZMAŠI i da i dan danas postoji PARNA MAŠINA iz 1872.godine koja rudare bezbedno spušta u jamu.
#SrpskiGinisovac
Nema strah od jame, svaki dan mu je praznik kada sa rudarima živ i zdrav izađe iz nje, malo ga muči hronični bronhitis koji se s vremena na vreme pogorša … Često kaže, ja sam u Stubici, to je malo pomoravsko selo blizu Paraćina koje broji oko 500 domaćinstava. Nisam do sada napuštao svoje selo a i ne planiram. U slobodno vreme ja smišljam i obaram neobične rekorde, po tome sam i poznat.
#kreativnasrbija
Od detinjstva igram u folkoloru, sviram frulu, usnu harmoniku, igram šah i pecam, a gluma, to mi je velika ljubav.
#kreativnasrbija#kreativnasrbija
OVAKO zvuči Moravac…
Bio sam statista u filmu Montevideo, Bog te Video i bilo mi je zabavno da se družim sa glumcima i upoznam neke nove ljude.
#kreativnasrbija#kreativnasrbija
Volim javne nastupe, PRIJA MI televizija i uvek imam šta da pokažem, umem da iznenadim publiku i gledaoce preko malih ekrana i društvenih mreža.
#kreativnasrbija
Dodaje da se zbog svojih rekorda za selo #Stubica čulo čak do JAPANA…
#Stubica
-Nedavno sam gostovao na televiziji Pink u emisiji Ami DŽ SHOW i tamo sam uživo pred gledaocima oborio dva Ginisova rekorda. Jedan se odnosio na VOĆNU BATERIJU a drugi na najbrže filovanje palačinki. Voćnu bateriju sam napravio od limuna i preko nje osvetlio diode za kraće od šezdeset sekundi, a za 44 sekunde sam filovao čak dvanaest palačinki sa tri vrste materijala.
#kreativnasrbija
Pitao sam ga, šta te navodi na to da stalno izmišljaš i obaraš nove Ginisove rekorde? Kaže, Sve je to za mene veliki izazov, volim da se takmičim, vuče me stalno neka energija i kada osetim da nešto mogu bolje od drugih ja onda krenem u pripreme i veoma brzo već za nekoliko dana oborim taj rekord…. Nakon toga bude dobar osećaj, uvek!
#kreativnasrbija
-Život je za njega vrsta stalne borbe i igre, a u svakoj toj igri on koristi različita pravila kako bi postigao najbolji rezultat za sebe.
Pitao sam ga, šta trenutno smišljaš? Odgovara kroz osmeh, razmišljam o instant rekordima, na primer, da pokušam da oborim rekord u najbržem navlačenju ili svlačenju majice, da najbrže vežem kravatu, pertlu na cipeli ili da za manje od jednog minuta pojedem najviše čokoladica.
Dalibor već godinama planira da obori rekord u Ginisovom kolu, kaže, bilo bi to kolo dužine do jednog kilometra koje bi izveo sa mojim meštanima, i za to bi se ozbiljno pripremili…
#kreativnasrbija#Naslovna-strana
-Sa ponosom mi priča za Život u prolazu da je preko Ginisovih rekorda stekao dosta prijatelja u svetu i da će ovo raditi sve dok bude mogao jer ga to zabavlja i ispunjava. Od Ginisovih rekorda nema neke finansijske koristi ali nada se da će jednog dana njegov #talenat i umeće neko primetiti i angažovati ga.
#DaliborJablanovic
Voli da putuje, voli druženja , uvek otvoren za saradnju, a Ginisovi rekordi kaže…#oni-su-mi-u-krvi…
Sledeći korak nakon starih rekorda idu novi #Ginisovi-rekordi
#zivotuprolazu
– Ukoliko želite saradnju sa Daliborom Jablanovićem,
– Od fliperana se moji roditelji nisu obogatili, ali su zato putovali i pristojno smo živeli-kaže PIROTSKI DŽEKSON za Život u prolazu.
–Voleo sam filmove Brus Lija, trenirao karate, ali mi je ples više ležao. Majkl Džekson mi je prerastao za srce i od tada pa do danas sve me još uvek drži, počeo sam još devedesetih da se oblačim kao ON a eto i danas isto to radim…
OVAKO zvuči Moravac…
