Ovaj čovek inspiraciju traži i dobija u svemu oko sebe. A odnos prema životu pronalazi kroz svoja istraživanja koja primenjuje u umetnosti. Njegove skulpture su zvučne. One sviraju sa čovekom. Šalju kodove koji su ispod pragova naših čula. I tako počinje da se sve ono što spava u nama budi. I ne spajaju samo realnost i maštu već daju neke nove osećaje i ideje.

O njemu su pisali, govorili, pričali, raspravljali i snimali. I danas to iste čine.

On je Vladimir Rovnjev Labat (74) multimedijalni umetnik-vajar, slikar, grafičar, heraldičar, kantautor, kompozitor, pesnik i dizajner.

Akiro Kurosava jedan od najvećih reditelja svih vremena probao je da režira na otkucaj srca. Ubrzo je shvatio da ljudima različito kuca srce i odustao od svoje ideje. Priznaćete, zamisao je bila duboka. Hičkok je jedan svoj film snimio u 8 kadrova od kojih je svaki trajao po 10 minuta. Bio je to KONOPAC. Kurosave i Hičkoka sam se setio zbog Vlade Labata koji me je vratio u razmišljanje na temu oko istraživanja i neobičnih eksperimentisanja umetnika u njihovim delima. Pošto volim filmove Alana Parkera prijala mi je priča o tome kako Vlada snima zvuk. Parker na svojim snimanjima koristi 24.kanalnu miksetu , a Vlada dok svira na svojim skulpturama snima zvuk na 72 ili 96 kanala… što me je fasciniralo!

#zivotuprolazu

Iskreno rečeno, kod Vlade su me najviše zainteresovale akustične skulpture i njihov zvuk koji traje 72 sata.

I kad god ih čujem stalno pomislim na čuvenu rečenicu koju je izgovorio francuski reditelj Robert Bresson , a to je da je uho maštovitiji organ od oka. -I ne samo to… Postoji još jedna nepoznanica u vezi toga. A to je da mi čujemo svega 30%. Sve drugo u nama spava – kaže Vlada.

Zadržaću se na tome i pokušati da saznam što više o skulpturama.

Djura Horvat iz Novog Sada je organizovao naš susret i ovim putem mu se zahvaljujem na tome.

Atelje Vladimira Labata na Popovici kod Novog Sada

-Njegovi preci došli su iz Rusije u Srbiju 1920.godine nakon oktobarske revolucije i naselili se u Vojvodinu. Otac Stevan i majka Olga bili su profesori fizičke kulture i osnivači Fakulteta za fizičku kulturu u Novom Sadu. Pored toga,Vladina majka Olga bila je umetnički nadarena. A potiče iz ruske plemićke porodice Rovnjev. Vlada ima dva sina, Marka i Djordja koji se takodje bave muzikom. Osnivač je fondacije LABAT sa sedištem na Popovici. Inače, preko 16 zanata ima u rukama. Kao vajar napravio je preko 1000 rešenja za simbole, značke i skulpture naših najvažnijih državnih institucija. Vojnih, bezbednosnih i policijskih. I ne samo to, punih 40 godina „igra“ se sa zvukom, frekvencijama, skulpturama i muzikom radeći na razvoju duhovne energije. Autor je brojnih samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu , koncerata, knjiga, muzike za film i pozorište. Nosilac 15 priznanja i nagrada za svoj rad.

Njegova priča počela je sedamdesetih sa prvim LP albumom pod nazivom Metamorfoza i snimljenom kompozicijom „Priča„. Bio je to prvi LP u svetu posvećen duhovnoj ekologiji. Priča nije završena. Ona TRAJE , vidim je svuda.

https://www.youtube.com/watch?v=cf6eaYpTfRU

Ovako zvuče akustične skulpture

IZVOR- Youtube

-Ceo moj projekat i misija svodi se na ono što sam napisao u svojoj knjizi Svečulni tragovi svetlosti. „Umetnost je obala puna oblutaka svih boja i oblika. Neko oblutkom slaže sliku, neko slogove niže, neko tonove vrsta u muziku, neko obalom šeta, gundja, zapinje, oblutak mu smeta – kaže Vlada.

O grbovima koje je pravio?

-Ima preko 1500 idejnih rešenja i grbova koje sam radio. Ovaj je poslednji koji sam radio sebi, zato što me je sramota da poklanjam kad idem negde u goste van Srbije grb Srbije sa kokoškama. Tu je primenjena Nemanjićka kruna, izvorna i borbeni orao – kaže Vlada.

#zivotuprolazu

-Dok sam radio kao vajar paralelno sam svirao gitaru i usnu harmoniku. Svirao sam i po barovima. Uvek me je zanimao zvuk. Kad’ imaš 10 zanata ili 6, onda je to transfer znanja. I ja uvek kad’ mi nekad neki zanat treba zovem najboljeg. I platim ga, 2-3 dana da mi pokaže suštinu. Pa onda nabavim mašinu da ja mogu da vežbam. I za 10 dana savladam zanat.

#vladimirlabat

-Ja sam samo naučio kol’ko mi treba – poručuje Vlada.

Da li je neko pokušao da napravi ovakve skulpture osim vas?

-Vidi, ne mogu da naprave ovako. Nema šanse. Mogu da naprave, da ponove. Ali ne mogu ovako. Moraš imati duhovnu dimenziju. Moraš imati vezu kao što je ja imam.

Izvor-YT

-Skulpture sviraju i kad ih ne čujemo. Mi ih ne čujemo ali njihova frekvencija je podešena i ona radi.

Probao sam da zatvorim oči i slušao skulpture. Neku čudnu vibraciju sam osetio na sebi, dole na podu i nešto po telu. Osetio sam vetar koji kao da se sprema da izazove neku oluju… Takav je bio moj osećaj.

Ivan Ramović, urednik sajta i Vladimir Labat, istraživač

Pitam ga, kako mu se zove ova skulptura?

-Ja im često menjam imena, ali u glavnom ova se zove Big Mama. Velika mama. Pitam, Može puno da primi? Da. Prvi instrument nije tu. On je u muzeju negde. Ali odmah drugi je ovaj, pa su bubnjevi nastali, onda bas gitara i gitara, tamo u ćošku , e to … tek radi svašta , a ovo možeš i prstima da sviraš.

Big Mama

-Vidiš, skulpture su takve koje suštinski kad počneš da sviraš na njima počinju da sviraju sa tobom. Ovi instrumenti sviraju sa čovekom, a ne čovek sa njima – priča Vlada.

-Da li ste razmišljali o notnom sistemu?

Jesam, razmišljao sam. Ali pomoću slika kao jedan oblik sinestezije. Pretvaranje zvuka u sliku. Znači zvuk možeš da podesiš dobro i onda tvoj um pretvara elektromagnetne talase u informaciju gde ti možeš da dobiješ miris i ukus, na osnovu zvuka sliku, i tako možeš preko slike da dobiješ zvuk.

#zivotuprolazu

Svojom muzikom i tekstovima još onda je upozoravao svet na opasnosti (ratove,bolesti,katastrofe)

IZVOR-Youtube

-Imam svoj prostor, studio i atelje koji funkcioniše tako kako funkcioniše gde možemo svaki dan da vežbamo. Sve je pripremljeno. Pritisneš samo nekoliko tih dugmića i mi počinjemo da sviramo. Ovde pravim najbolje koncerte, dok se vežba.

Mi kad’ vežbamo , mi u stvari pravimo koncert.

IZVOR-Youtube

Kako funkcionišete na sceni sa saradnicima?

-E, sad to i hoću da ti kažem… Izadjemo nas 7 na scenu. Ništa se nismo dogovorili. Kreće samo od sebe…jer zašto? Kod svakog ukinem onaj deo priče da on hoće da se pokaže koliko je dobar. Sve što znaš zaboravi i igraj se. I drži igru u glavi. Dodajem, i tako se čovek faktički i prazni i puni.Tačno, tačno. Apsolutno – kaže Vlada.

#zivotuprolazu

-Bilo koji koncert da držimo izlazimo nas 6 ili 7 na scenu. Nemamo nikakav dogovor šta ćemo svirati. a obično kažem kad krenemo … Ti idi za bubnjeve, ti idi onamo… ja ću ovde. Posle ja krećem i dajem osnovni ton koji napravi atmosferu u sali…i poveže nas kao kreatvnu celinu. Posle toga, sve je otvoreno, i onda nastaje muzika. Takodje, veoma mi je važno da snimim to naše izvođenje jer kasnije u postprodukciji, ja komponujem i stvaram onu pravu muziku.

Pogled iz Ateljea …

-Zadnji koncert smo održali u okviru TAKTONS-a u Studiju M krajem decembra 2019. i na tom koncertu specijalni gost bio je džez bubnjar i perkusionista Hami Drejk iz Amerike koji je i ranije nastupao na mojim koncertima.

izvor-sajt vrlabat.com
Hami Drejk i Vladimir Rovnjev Labat

-Kad posmatraš zvuk, zvuk je na skulpturi i odavde i odavde, i ovde sa strane i daleko… znači to je nekoliko sazvučja koje ti onda možeš da napraviš. Ono što je u stvari najpogodnije, ne za vas slušaoce, neg’ za one koji će slušati to kasnije. Jer ova muzika je bitno da otvara polje unutrašnjeg uma, i da ti u stvari podižeš kreativnost kod ljudi. To je suština priče.

#zivotuprolazu

-Stvorio sam slobodu i sebi i instrumentima koje sam napravio. U datom momentu na datom prostoru. U odnosu na posmatrače i gledaoce. I u odnosu na geopatogene zone koje se nalaze na tom prostoru. Vlada je sebi stvorio prostor za istraživanje i premijere, što je velika privilegija za jednog umetnika danas ovde. To je nešto što ranije nije mogao.

„Ranije dok sam bio na Tvrdjavi u momentu kad dobijem neku ideju ja odem u svoj atelje i krenem da radim. Ali onda mi je trebalo da iz grada dodjem na Petrovaradinsku Tvrdjavu na primer noću i krenem da radim. I do ujutru završim celu skulpturu. Za jednu noć završim sve. Ili jednu ideju razradjujem sa mojim majstorima. I to su neke pogodnosti koje sam sam sebi stvorio zahvaljujući tome što sam jako puno i zanatskih radova naučio“. -Baviti se ovim čime se ja bavim danas je prava retkost, jer nemam nikakvih sponzora. Ništa. Već da nema nekih ljudi iz Rusije koji ovo što ja radim cene i vole i potpuno podržavaju verovatno ovaj koncept ne bi nikada zaživeo – priča Vlada za Život u prolazu.

-Uživam u svom poslu, i smatram da tek sad’ počinjem da živim onako kako sam ranije maštao o tome.

#zivotuprolazu

Vlada Labat ljude razume kao muzičke instrumente. Oseća njihov personalni akord. Prepoznaje da li je čovek „naštimovan“ ili „raštimovan“. Slušao sam njegovu najraniju muziku iz sedamdeset i neke – album Meatamorfozu i kompozicije- „Priča“, „Metamorfoza“, „Trava“ i analizirao tekstove. Kad ih čitate imate utisak kao da su pisani juče a ne pre 40 i više godina. Vlada definitivno pripada onima koji su rodjeni da rade neobične i jedinstvene stvari u životu.

I na kraju, pitate se da li akustične skulpture „rade“?

Moj odgovor je – Da, definitivno „rade“.

Labatovu stranicu pronadjite OVDE

*Tekst: Ivan Ramović www.zivotuprolazu.rs

(sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta, fotografija i videa dozvoljen uz navođenje izvora i veze ka www.zivotuprolazu.rs)

Život u prolazu
  • 31
    Shares

Оставите одговор