Категорије

U Titelu sam upoznao vrednog i talentovanog Milana Vučkovića (43) poznavaoca i ljubitelja ptica koji se bavi duborezom, slikarstvom i sokolarstvom, a od pre nekoliko godina jedini je sa ovih prostora koji pravi opremu za sokolare. Priroda je njegovo mesto u kome dobija ideje i motive za radove. 

-O tome kako je sokolarstvo osvojilo njegovo srce i koliko je on postao posvećen i zanesen u onom što radi svedoči ovaj intervju koji sam uradio sa njim za #zivotuprolazu

(Od znatiželjnog klinca, preko umetnika i sokolara do vlasnika neobičnog biznisa)

Na početku svoje priče za Život u prolazu saznajem od mog sagovornika da je još kao mali voleo ritove, ptice, šumarke, vodu, da je obožavao da gleda seriju Opstanak, Život i vreme Grizlija Adamsa i serijale Dejvida Belamija i maštao o tome da bude vitez sa sokolom na ruci.

„Život i vreme Grizlija Adamsa“-(1986) serija iz detinjstva koje se svi sećamo

Kasnije je shvatio da to nije bila samo mašta već osećaj koji mu je došao pravo iz srca. 

-Njegov prvi susret sa grabljivicom desio se jedne zime kad je imao devet godina i to potpuno neočekivano. Tada je kobca doneo u stan i pokazao ga roditeljima.  Roditelji su mu rekli, ako zaista voliš ovu pticu, moraš je pustiti odmah što je i uradio. Dugo je razmišljao o susretu sa tom pticom koji će pamtiti ceo život. 

Od 2004.godine počinje profesionalno da se bavi sokolarstvom. Kaže, sokolar se rađa. Nije dovoljno položiti ispit za to. On mora imati neki dar. Mora da zna da komunicira sa pticom, da poznaje njenu psihologiju, da je othrani i prati od samog rođenja, i da leti svaki dan sa njom, i da na kraju teži da sa njom ostvari što savršeniji odnos kako bi mogao da predvidi unapred kako će se ona ponašati u određenim lovnim situacijama.

Kaže da voli sve ptice, ali KOBAC zauzima posebno mesto u njegovom srcu.

Punih sedam godina je leteo sa kobcem za šta mu mnogi sokolari danas skidaju kapu. Jer raditi sa kobcem je veoma teško, tvrdi Milan i dodaje da je kobac najteži za obuku i da je užasno nervozna ptica. On je mali, kao jastreb… kokošar u manjem.  Ali zato srce ima lavovsko. Srce mu radi k’o mitraljez, ima brz metabolizam i strašno se brzo troši i ne živi dugo. U prirodi živi oko deset godina…”, priča Milan.

#sokolaruprolazu

-Kod njega ne pomaže puno i najveća ljubav. Ručno ga othraniš, sve je super. Čim odraste, kad sazri, kao da nikad čoveka video nije. Koliko je samo taj nagon u njemu jak. Ne možeš mu to izbrisati, satrati, a video sam da ga koriste u sokolarstvu, mora se priznati prava spretnost azijskih sokolara- iskren je Milan.

-Da biste radili sa određenom vrstom ptice morate poznavati konfiguraciju terena, pa samim tim odrediti koja je ptica dobra za lov u vašem okruženju. Vojvodina je idealna za bavljenje sokolarstvom, jer je ravna, prostrana i vetrovita. Kao takva idealna je za lov i letenje ptica “visokog leta”-sokolova, dok brdoviti i šumoviti krajevi Srbije- recimo Šumadija – brda i proplanci, bolji su za ptice niskog leta, jastreba, kopca, orla.

-Postoji i neka etika u sokolarstvu. Sokolarska ptica se ne sme držati kao kućni ljubimac. Smatra se da to nije u redu. Jer bilo koja ptica, soko, orao, jastreb ili kobac mora da leti. Kad’ je u kavezu kao ljubimac 100% više neće leteti, kaže Milan za Život u prolazu.

#zivotuprolazu

-Mnoge interesuje zašto grabljivica u kavezu mora biti vezana?  

-Vi grabljivicu ne možete samo da pustite u kavez. Ako je pustite u kavez, žičani, ona će instiktivno, ako je gladna, jer zna da joj vi nosite hranu, skočiti na žicu, izlomiće perje, i momentalno, kad skoči na žicu, zakačiće se nogama jer ima jake noge, krenuće da mlati i lomiće svoje perje. Svako polomljeno pero, a naročito kod sokola je veliki hendikep za pticu. Dalje, morate da sanirate pero, a često se desi da ako ptica polomi više pera da više nije upotrebljiva za lov. Dovoljno je da joj jedno pero bude oštećeno i da promašuje svoj plen u lovu, – objašnjava Milan.

-Na pitanje, da li je pticama lakše sa ljudima kada love Milan kaže,- Sokolarskim pticama je naravno lakše sa ljudima. A ptice u prirodi, znate šta… tu nema mesta za slabe. U prirodi u kojoj žive i preživljavaju. Oni koji su loši , nemaju drugu šansu. Zato samo oko 20% mladih  preživi. Svi koji su loši otpadaju, i ostaju samo najbolji, najbrži i najhrabriji.

Pričali smo i o cenama ptica grabljivica 

-Ljudi su skloni preuveličavanju, ali cene ptica nisu toliko nedostižne, jer se već dugi niz godina veoma uspešno gaje u zarobljeništvu. Može se naći sasvim lepa ptica za 500, 600-DO 1000 evra, npr.kupiti nekog sokola ili jastreba iz veštačkog uzgoja u EU sa svom dokumentacijom,

#sokolarskaprica

ali problem je što smo mi veoma zatvoreno društvo sa uskim pogledima, pa naša birokratija i nekakvi zakoni, u mnogome otežavaju uvoz ptica iz EU u tolikoj meri da je običnom čoveku gotovo nemoguć ,-zaključuje Milan.

#zivotuprolazu

Inspirisan SOKOLARSTVOM osmilio je neobični biznis. Počeo je da pravi sokolarsku opremu: torbe, kape, rukavice, i lovačke suvenire. Prvo za sebe, a onda i za druge. 

#zivotuprolazu

 -“Kad sam počeo sa sokolarstvom nisam imao gde da kupim opremu i onda sam bio prinuđen sam da je pravim. Video sam da mi se to sviđa, a svoju prvu rukavicu sam sam sašio. Mislim da svaki pasionirani sokolar pada u ovakvo iskušenje… Onda sam video da bi mogao da napravim i neku torbu, dok nisam skontao kako i šta, a puno sam vremena uložio i stvarno sam uživao radeći te stvari. Kapu za sokola  sam, na primer, verovali ili ne napravio bezbroj puta, a mogu vam pokazati gore kod mene u ormanu. Sigurno ima jedno 30 neuspelih kapa koje se mogu baciti. Međutim, ja ih čuvam kao svoje prve radove. Sopstvenim vizijama pokušavao sam da iskrojim sokolarsku kapu, da ima oblik i  uspeo sam donekle. Na kraju sam provalio šemu. Znate, kad’ nešto pokušate bezbroj puta, pa jednom mora da vam uspe… i konačno vam uspe, priča Milan.

– Pitao sam ga, koje na primer? 

-Recimo sam oblik torbe. I zašto bi trebalo da ima ovu virblu na kojoj se okreće. Shvatio sam ubrzo da ne mora svaka torba to da ima.

#Virbla

Virbla služi da bi torba mogla slobodno da se okrene na telu. Zbog toga što je na pozadini torbe džep za mamac. Znači u tom džepu stoji samo mamac i ništa više, da bi vam uvek bio pri ruci. Dok je ptica u vazduhu sokolar nema puno vremena da kopa po torbi i da traži u koju pregradu i gde je ostavio mamac, komad mesa ili nož, objašnjava Milan. 

-Vremenom sam razradio nekoliko modela. Važno mi je bilo da su upotrebljive. Sokolaru uvek treba nešto. Treba vam nož, mamac, telemetrija… treba vam svašta nešto, tako da je bitno da torba bude funkcionalna i da sve bude na dohvat ruke.

-Šiješ sokolarske rukavice? 

-Što se tiče sokolarske rukavice, to je možda i najvažniji deo, to je “veza” sokolara sa pticom. Pravim klasičnu rukavicu za sokolara i mogu slobodno da kažem evropskog tipa.

Postoje rukavice koje se drugačije šiju. Japanci recimo, pošto je u Japanu razvijeno sokolarstvo, znate već japanski carevi itd. oni šiju na izvrtanje, znači kao ovu običnu rukavicu, ne vide se šavovi spolja nego se sašije pa se izvrne. Međutim, to se i nije dobro pokazalo, a evo i zašto. Kada imate šav koji je na izvrtanju i kad vam ptica doleti na ruku, ona ima jako oštre kandže i mnogo je veća šansa da gurne njen nokat u šav kad je on ovako napravljen i da vas onda ubode.

#sokolarskaprica

Kad’ je šav sa spoljne strane, tu nema šanse da nokat prođe. Gde god da zabije nokat između ne može da probije i to je razlog što se rukavice ovako prave. I druga stvar, vidite da rukavica ima pojačanje. Ovaj deo na kom se nosi ptica, tu ona sleće, tu stoji i zato je tu pojačani sloj, a kod orlovske rukavice ide na 3 ili 4 sloja, da ne bi probio. To je taj  deo rukavice gde ona sleće i gde je vi dozivate. 

Onda recimo, ovo je kićanka, objasniću čemu ona služi. Svi misle da je to neki ukras. Međutim nije uopšte ukras, to je vrlo korsina stvar. Recimo, pustili ste pticu i ona je otišla daleko. Obično je zovete na manji komad mesa, ali ako je jako daleko ona ga ne vidi. U tom trenutku, ali ako uradite ovo, ona vidi pokret, jer pokret joj privuče pažnju. Nešto je tu živo, nešto se dešava… Ptice pokret tera na letenje, na akciju, i one odmah kreću. Ptica vidi da se tu nešto dešava i čim priđe malo bliže vidi da je tu meso. Ok, ona onda sleti. U redu je i znači ova kićanka služi samo da bi skrenula pažnju i zbog toga ima ove rese, objašnjava Milan. 

#sokolarupeolazu

-Rukavica se šije ukrivo. Na primer, vidite da ova rukavica koja nije nošena ima oblik ruke. Prsti se ovde ukrivo ukrajaju, i kada je spojite dobijete oblik neke opuštene ruke.

#sokolarskaprica

Na primer, ako šetamo 2-3 sata , nije svejedno ako vam je rukavica neudobna, ipak je to tvrda koža i umara ruku, zato se šije u približno anatomskom obliku šake, objašnjava Milan. 

-Ovo je model moje rukavice. Inače, svaki proizvođač ima neki svoj fazon. 

#austringer

“Kada sašijem rukavicu radim neki reljef u koži, recimo sivog sokola, ali nije pod moranjem…”

-Interesovalo me je ko su Milanovi kupci i ko najviše kupuje i naručuje kod njega sokolarsku opremu? 

-Isključivo sokolari. To su baš ljudi koji se bave sokolarstvom. Rade sa pticama. Oni se dosta razlikuju. Na primer englezi vole da je stvar ekstra kvaliteta i nije bitno šta će biti nacrtano. Ima ko voli, ali većinom se baziraju na kvalitet i istrajnost. Nemci su oduševljeni tim rezbarijama koje radim, a englezi više vole da je praktično,-objašnjava Milan.

-Nikad nisam napravio dve iste torbe. Uglavnom mi kupci pošalju fotografiju njihove ptice, ili traže unapred nešto specijalno i onda ja dobijem ideju kako ću to da napravim. Inače, meni je najlepše kad’ mi mušterija ostavi prostor za kreativnost. 

#zivotuprolazu

Interesantno sve to bude…. Ja sam npr.u kontaktu sa tim ljudima samo preko fejsbuka, i znači sve ide virtuelno, porukama i mejlovima. Pre nego što krenem da radim obavezno pogledam fotografiju mušterije. Zamislim je sa torbom koju treba da joj napravim i verujte,  nije ISTO kad vam neki mladi dečko ili devojka poruče torbu ili kad’ vidite čoveka sa sedom bradom koji nosi orla na ruci i shvatite da je on u stvari “stara kajla” -sokolar i da je on dugo u toj priči, objašnjava Milan. 

…radna atmosfera u Milanovoj radionici

-Najlepše torbe koje sam do sada napravio uglavnom su završile kod žena sokolara. Žene se jako puno bave sokolarstvom u zapadnoj Evropi, i tamo je to razvijeno. 

…Sećam se jedne  žene kojoj sam napravio torbu. Zove se Miriam Kraus i iz Nemačke je. Ona je poznata sokolarka u Nemačkoj. To nisam uopšte znao. Tek kasnije sam to saznao i veoma mi je drago što sam za nju pravio torbu. 

Izvor, FB-Miriam Kraus

Miriam je među prvima videla te moje torbe, a to su bili sami moji počeci … pa onda Jorg Frye, jedan od najpoznatijih odgajivača jastrebova u Nemačkoj takođe se zainteresovao da mu uradim jednu torbu, po njenoj preporuci. Rekao sam tada sebi, moraš ovo da napraviš najbolje što umeš, jer ljudi kojima radiš su u vrhu sokolarstva. Jorgu sam napravio i prodao sjajnu torbu. Bio je jako zadovoljan.  To što radim je retka stvar…. taj biznis, jeste interesantan i neobičan, a opet je odavde iz Srbije, kaže Milan. 

Mark De VIeminck, izvor-FB

-Svaku svoju torbu, rukavicu i sve drugo što napravim kada sašijem obavezno fotografišem i okačim na fejsbuk stranicu. Bitan mi je i sam proces rada kao i čitava priča oko proizvoda koji stvaram. 

-Potpuno sam siguran da su moji kupci posebni ljudi i tu nema dileme. Sokolari su odista posebni. U 90% slučajeva su umetnici. Muzičari, slikari, pisci, vajari….  definitivno jesu posebni. Meni je jedan prijatelj rekao, sokolarstvo ne može da se nauči, odnosno može do određene mere, ali ako nemaš onaj urođeni filing, ne možeš do kraja da spoznaš tu priču, ostaješ u nižem razredu…. moraš sa time da se rodiš. Ja mislim da ima istine u tome, ispričao je Milan. 

Izvor-FB Miriam Kraus

Veliku zahvalnost za ovo što danas radim dugujem i svom kumu, Marku Todoroviću. On mi je mnogo pomogao. Sa mnom je od početka, prati moj rad,  i uvek mi je podrška u svemu što radim. On je takođe umetnik, sokolar koji pravi sokolarske kape, a inače je hirurg iz Kragujevca koji je otišao da radi i živi u Nemačkoj, čovek koji misli brzinom svetlosti.

Izvor-FB Marko Todorović

-Koliko istražuješ o zanatu kojim se baviš? Da li još neko u Srbiji radi slično što i ti?

Istražujem o ovom mom zanatu najviše preko interneta. Usavršavam jezike. U mnogim zemljama sveta to je zanat koji odoleva vekovima u nazad. Koliko ja znam, niko u Srbiji ne pravi sokolarsku opremu. Recimo  u susednoj  Mađarskoj postoje  ljudi koji ovo i dalje rade.. Recimo tamo je EDE Zaborski, onda u Engleskoj Ešli KLARK… odličan majstor, zna ga cela Engleska. Amerikanci su dosta toga kupovali od njega… Znam da u Češkoj postoji jedan čovek koji pravi sokolarsku opremu… Ali kao što vidite sve je to po jedan čovek,-kaže Milan.

Zapratite nas na društvenim mrežama

Da li pratiš sajmove sokolarske opreme?

Samo preko interneta. Pre dve godine sam učestvovao na Sajmu lova i ribolova u Novom Sadu. Zvali su me prošle godine da idem u Španiju. Kraljevina Španije je organizovala izložbu umetničkih radova u okviru Međunarodnog sajma lova, međutim , nisam bio spreman, ostavljam to za neke naredne godine. Organizatori sličnih sajmova u Evropi su me kontaktirali u više navrata i mislim da to stoji negde u perspektivi.

Imaš li slobodnog vremena? 

-Imam. Volim da idem  na pecanje i da sa sinom istražujem prirodu. Učim ga kako da posmatra ptice i kako da čuva prirodu i bude bolji čovek.

Kad imam vremena volim i da napravim neki  instrument a i da zasviram na njemu, po potrebi.

Porodica mi pruža podršku u svemu što radim i zahvalan sam im na tome  -ispričao je Milan za Život u prolazu.

Naš razgovor završavamo na bregu Titelskom gde je Kusturica pre više godina snimio jednu scenu iz filma “Dom za vešanje”.

Bilo je to još u doba „Juge „… davno, ali se još uvek pamti.

Ivan Ramović, urednik bloga „Život u prolazu“ i Milan Vučković, sokolar

I kad jednom naučite da posmatrate prirodu ona vam onda neprekidno odvlači pažnju i stalno vas tera da svaki put budete sa njom,  i da je istražujete, da učite i doživite uvek drugačije i drugačije.

Kajak na Tisi…

-Bila je ovo Milanova priča ispričana za Život u prolazu.

Život je, život na reci…
soklaruprolazu
-Austringerska roba-

*Tekst: Ivan Ramović www.zivotuprolazu.rs(sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta, fotografija i videa dozvoljen uz navođenje izvora i veze ka www.zivotuprolazu.rs)

Korišćene fotografije – iz privatne arhive Milana Vučkovića (FB), Ivana Ramovića, Miriam KRAUS (FB), Mark De VIemincka (FB) i Milana Todorovića (FB).

Život u prolazu
  • 65
    Shares
Категорије: ZLATNE RUKE

0 коментара

Оставите одговор