Šta nam nude zanati?
Svaki zanat zlata vredi! I za svaki su potrebne vešte ruke. Za obućarski zanat saznajem da je jedan od mlađih na ovim prostorima. Razvio se tek nakon oslobađanja od Turaka. Mogao bi se porediti sa vajarskim umećem jer zahteva savršeno praćenje linije nečijeg stopala. Smatra se muškim zanatom. Medjutim, ipak, ima izuzetaka…
U današnje vreme kad je sve manje zanatlija pa i obućara postoje žene koje se bave popravkom i restauracijom obuće.
Izvor-internet
Upoznajte Jelenu MITRIĆ Veljković, vlasnicu obućarske radnje iz Kruševca. A evo šta je rekla za #zivotuprolazu
#zivotuprolazu

-„U gimnaziji nisam mogla da zamislim sebe u radnji kao i da pružam zanatske usluge. Deda mi je bio vrhunski majstor i obuvao je pola Kruševca. Dok je bio živ, pre 9 godina predlagao mi je da nastavim zanat. Kao pedagog majstor zanata prepoznao je moje sklonosti ka manuelnom radu. Nekako sam još kao mala volela da majstorišem uz njega i oca. Medjutim, tada sam imala druge planove koji su se odnosili na školovanje. Nakon dedine smrti, bilo je pitanje – da li će radnja sa tradicijom i stečenim ugledom stara 70 godina opstati – priča Jelena na početku svoje priče za Život u prolazu.

#arhiva

– Naravno, moja emotivna strana je proradila i moje obrazovanje sam usmerila ka stručnom osposobljavanju u zanatstvo. Uz očevu podršku i pomoć uplovila sam u svet obućarstva i nasledila dedin posao. Inače,  otac se iz hobija vrlo uspešno bavi ovim zanatom 30 godina. Učio je od mog dede sa kojim je i radio na izradi novih cipela. Tako da se znanje kod nas prenosilo sa kolena na koleno, -kaže Jelena.

#zivotuprolazu
Žena obućar u Srbiji, 2019.g.

– Bilo je malo teško snaći se u raznim situacijama sa mušterijama. Vremenom sam se izverzirala. Sve to nekako ide sa sticanjem znanja. Što sam bolje znala da radim, lakše mi je bilo i sa ljudima.

– Svima je u početku bilo vrlo čudno što vide mladu devojku u staroj obućarskoj radnji. Radilo se o tome da je većina mušterija navikla na mog dedu. Sada me mušterije poznaju. I dosta njih insistira da im baš ja nešto popravim, – seća se Jelena.

#zivotuprolazu

– Do sada, u principu, nisam imala nekih većih nesuglasica sa klijentelom.  Svi su većinom zadovoljni, a to je moja poenta boravka u radnji. Da vidim da su mušterije zadovoljne i da se opet vraćaju – priča Jelena.

-Što se tiče zarade od ovog posla ne može baš da se živi na visokoj nozi. Kao i svaki posao i ovaj posao se sveo na pusto preživljavanje. U skladu sa potrebama tržišta moja delatnost se svela isključivo na elemente obućarskog zanata. Popravku, izradu predmeta od kože i prodaju sredstava za negu cipela – objašnjava Jelena.

#zivotuprolazu
Posao koji radi nije težak ali je pun neizvesnosti. Traži dobro zdravstveno stanje i potpunu posvećenost.
Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је sirenjeobuce.jpg
. „Motiv mi je unapredjenje posla i što lakši rad“.

– Konkurencija je velika iz razloga što ljudi smatraju da je ovo laka zarada. Ta konkurencija svodi se na priučene ljude koji svoje delatnosti ne obavljaju profesionalno. Oni ne plaćaju obaveze prema društvu. Samim tim formiraju cene koje nisu adekvatne pravoj vrednosti. Takvo njihovo ponašanje apsolutno remeti tržište. To ne utiče na moju klijentelu. Kod mene dolaze mušterije koje znaju da će za svoj dat novac dobiti dobru uslugu i kvalitetne materijale. Sve to sa garancijom za svaku popravku, ispričala je Jelena za Život u prolazu.

#zivotuprolazu
Život u prolazu na društvenim mrežama
Jovana CIVRIĆ je vredna i talentovana čačanka koja takodje radi sa obućom. Ali ona ne radi klasično obućarstvo. Ona je restauratorka obuće i to jedina na ovim prostorima. Sledi njena priča.
#zivotuprolazu

-Ideja je nastala krajnje slučajno – započinje svoju priču Jovana.

#JovanaCivric

-Ja sam neko ko je zaljubljenik u obuću i patike. Videla sam da u Americi postoje umetnici koji rade unikatne modele i restauraciju obuće. Preko prijateljice koja mi je iz Amerike donela tu prvu bočicu boje je sve krenulo. Uradila sam taj prvi par svojih patika i mogu reći da sam bila zadovoljna.

#zivotuprolazu
Dok drugi gase radnje, ona restaurira obuću i živi od ovog zanata.

-Sada kad’ pogledam iz ovog ugla, nakon iskustva i usavršavanja  od tri godine taj rad nije bio savršen. Ali nakon njega su došla usavršavanja, on line kursevi u Huston-u, jer sve učite od starta. Sada je to znanje na zavidnom nivou. Ali uvek se pojavi nešto novo i uvek ima nov izazov – seća se Jovana za Život u prolazu.

Jovana CIVRIĆ, Čačak
Kako se restaurira obuća?

-Proces rada nije jednostavan. Prvo se obuća dubinski čisti. Onda sušenje, ispravljanje nabora. Zatim sledi ispravljanje nabora na koži, skidanje fabričke boje i tek onda farbanje. Boja se nanosi u najmanje 7-8 slojeva. Moraju biti perfektno suvi pre narednog premaza. Tako da nema mesta greškama. Perfekcionizam dolazi do izražaja u procesu koji traje oko 8-9 sati u proseku – priča Jovana.

-Kad radim unikat slušam klijenta. Nekad i kad kaže da ne zna šta želi kroz razgovor se trudim da prodrem u dušu. Jer to je ipak nešto što je samo njemu bitno, mora čovek i nekad psiholog da bude, -iskrena je Jovana za Život u prolazu.

-Ona inače mnogo voli životinje. Po struci je veterinarska tehničarka. A ovo je njen kućni ljubimac Luća koji pomno prati svaki njen korak.
…kućni ljubimac
-Radionica u kojoj vrši restauraciju obuće zove se „Shoe people“. Smeštena je u njenoj bivšoj sobi. Liči na radionicu iz istoimenog crtanog filma koji svi pamtimo.
foto-IMDB

Volim uveče da radim. Povukla me rečenica da kada se zatvore vrata nastane magija. Pomalo sebi ličim na likove iz tog crtaća -kaže Jovana.

#zivotuprolazu

-Sada već imam i stalne mušterije ali uvek se pojavi i neko nov. Radim sa celom Srbijom ali bilo je porudžbina za unikatni model i iz Dubaija. Radila sam i biciklističke sprinterice i to je jedan od prvih unikata koje sam oslikavala – objašnjava Jovana.

-Definicija ljubavi kažu da je nemoguća, a evo i zašto. Ispričala nam je šta joj se skoro desilo.

-Jedna gospodja mi je donela patike svog supruga koje je on nosio iste večeri kad se ona zaljubila u njega. Kao poklon za 25 godina braka želela je da joj restauriram te patike. Zaista lepo sa njene strane, dodajem. Život je sastavljen od uspomena. I ja sama sam neko ko se vezuje za predmete i odmah smo se sporazumele, – priča Jovana.

Kako se održava obuća?

-Ljudi najčešće greše u čišćenju obuće, ubace u veš mašinu ili koriste vlažne maramice što je jako velika greška. Mašina oštećuje patike , a vlažne maramice skidaju zaštitni sloj sa farbe obuće. Najlakše održavanje je sa mekanim četkicama i obaveznim sprejevima za impregnaciju.  (naročito za materijale kao što su antilop, velur i nubuk). Odlaganje u kutiju je jako bitno da bi se što je moguće duže sačuvao oblik obuće. Ali i zaštitio od prašine, vlage i stvaranja nabora, – savetuje Jovana.

#zivotuprolazu
Šta planira u budućnosti da radi?

Imam u planu neki nov atelje. Stručna usavršavanja, neke inovacije i oslikavanje na original kanadjankama  koje su veoma komplikovane za restauraciju. Kod nas su kanadjanke veoma  popularne i sve izgledaju isto. Tako da uvek ima mesta za neke nove ideje, ispričala je na kraju Jovana za Život u prolazu.

Fotografije iz privatnih arhiva: Jelena Veljković (FB), Jovana Civrić (FB)

*Tekst:Ivan Ramović www.zivotuprolazu.rs (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta, fotografija i videa dozvoljen uz navođenje izvora i veze ka www.zivotuprolazu.rs)

Život u prolazu
  • 26
    Shares

Оставите одговор