By 
On je BRANKO MILEUSNIĆ i ima toliko jaku vilicu da sa njom može u 86. godini života savijati armaturu dva’es’dvojku, a posebne veštine su mu povlačenje tereta zubima, i to ne bilo kojih tereta već lokomotiva i automobila
POGLEDAJTE ŠTA SVE OVAJ ČOVEK MOŽE!
“Armaturu stavio u usta, zubima je čvrsto stegao, i uz pomoć cevi je od nje napravio potkovicu, smajli … veliko slovo U!
–Za Branka Mileusnića, čoveka od kamena, nekada popularnog jugoslovenskog Baščelika iz Vojvodine znam iz domaćih filmova prošlog veka. Moja potraga za njim trajala je mesecima i to bezuspešno , a uspeo sam da ga pronađem sasvim slučajno, preko jednog njegovog prijatelja. Branko inače retko pristaje na intervjue, još davno se povukao iz javnosti. Često je van Novog Sada, a za #zivotuprolazu izjavio je:
“Rođen sam u Smiljanu, istom selu u kome se i Nikola Tesla rodio. Kao mali bio sam sklon neobičnoj akrobatici, živeo sam u Vršcu, Beogradu, i po zapadnoj Evropi, proputovao ceo svet a ovde sam odavno, a inače pripadam generaciji školovanoj u duhu jugoslovenstva.
“Imam zvanje “mačka” kineskog lekara, bavim se fizioterapijom, pomažem ljudima koje su zadesile nevolje sa kičmom. Dok sam bio u Aziji prošao samu kroz “dvolični tunel” a to mogu samo ljudi sa velikim dušama.”
nastavlja-” Pojavljivao sam se davno u nekim našim filmovima kod pokojnog Dušana Makavejeva, sarađivao sam sa Cunetom Gojkovićem i Mićom Orlovićem kojih više nema, a vrlo dobro se sećam i moje saradnje sa Oliverom Mlakarom. Najbolje sam sarađivao sa autorom emisije Ipak se Okreće Miodragom Popovim i šteta što te emisije više nema na našoj televiziji. Nemam strah od životinja, ne bojim se ničega, pre pedeset godina sam bio u kavezu sa tigrovima a pamtim i saradnju sa Dragoljubom Aleksićem-čovekom od čelika, našim atletom kome se divim i kome se ceo svet divio a bio je najslavnija ličnost svog doba.
-Moji Mileusnići su svi bili snagatori i atlete priča Branko za Život u prolazu. Nastavlja da mi pokazuje fotografije sa njegovih nastupa,
– “Mnoge žene zbog moje snage i moći dok sam bio u cvetu mladosti su mi nudile da tajno imaju sa mnom decu, na šta sam i pristajao a nisam znao zbog čega sam sve to činio. Deca, unuci i prva žena koja je poluruskinja mi žive u Nemačkoj i nisam u kontaktu sa njima. Živim ovde sam, zdrav sam i prav , a inače sam svojevremeno bio vlasnik 27. svetskih Ginisovih rekorda“.
– Ništa od toga na žalost nisam sačuvao, mnoge slike su mi pokupile obožavateljke i rođaci tako da mi je ostalo samo ovo , pokazuje svoj foto album … Ovo je moj pismeni dokaz, sve mi je drugo nestalo… Napisao sam i dve knjige , jedna je Kako se postaje klošar a druga Čovek od kamena“.
– Šetali smo Novim Sadom i obilazili mesta gde on rado voli da dođe. Ovde se hranim, pokazuje Branko i dodaje, a omiljena mi je džigerica na žaru kod Jefte!
–Svakog jutra pije nes kafu u jednoj kafanici koja je na ćošku u centru Sremske Kamenice.
–I dok šetamo gradom, primećujem da nas ljudi čudno posmatraju verovatno zbog Brankovog ekstravagantnog izgleda, ali vidim i to da ga puno ljudi poznaje na ulici, da mu prilazi i da ga pozdravlja.
-Danima nakon intervjua sam razmišaljao o njegovim supermoćima i o tome mogu li ovakvi pojedinci naše društvo učiniti bogatijim, zanimljivijim, kreativnijim. Sećate li se pokojnog Aleksića – Čoveka od čelika kome su Nemci za vreme okupacije Beograda branili da snima i prikazuje svoje autorske filmove po bioskopima jer su ti filmovi po njima širili buđenje nacionalne svesti. Pa su zato bili zabranjivani za prikazivanje.
Pitam ga za kraj, da li ste još uvek aktivni i gde ljudi mogu da Vas nađu?
Ja sam ovde u Kamenici, svi znaju za mene, lako se dolazi kod mene. Voleo bih da u skorije vreme budem gost na nekoj TV. A najviše bih voleo da nastupam na humanitarnim akcijama sa svojim neobičnim tačkama jer volim da pomažem ljudima u nevolji!
–Branko je legenda koja živi ovde u Novom Sadu i okolini, tu, sa svojim supermoćima i talentima za koje nauka nema odgovor. On u 86.godini života pomaže ljudima umesto da ljudi pomažu njemu. Sve je obrnuto. Niko o njemu više ne piše, a još manje i govori u medijima… Pitam se za kraj, da li iste sposobnosti imaju i njegovi sinovi i unuci. Po mom mišljenju Branko sigurno zaslužuje posebno mesto u našoj novijoj istoriji kada su u pitanju ljudi sa neverovatnim sposobnostima i mogućnostima.
